KratkijSlovar - Kratkij slovarʹ šesti slavjanskich jazykov von Franz Miklosich, Wien 1885 on page 20

Das "Краткий словарь шести славянских языков (русскаго с церковнославянским, болгарскаго, сербскаго, чешскаго и польскаго) а также французский и немецкий" von Franz Miklosich, gedruckt in Wien bei Braunmüller, 1885 wurde im Rahmen des Projektes MultiSlavDict verschriftlicht (über ein mehrstufiges Proofreadingverfahren) und in eine Datenbank konvertiert.

571	билетъ {m.} [bul] билет, книжка \| [srp] билет, цедуља \| [cze] bilet (biliet), lístek \| [pol] bilet \| [fre] le billet, la carte \| [ger] das Billet, der Zettel [Cit]
572	билліонъ {m.} [bul] билион \| [srp] билион \| [cze] billión, bilión \| [pol] biljon \| [fre] le billion \| [ger] die Billion [Cit]
573	биллонъ {m.} [bul] мѣдна пара \| [srp] ситан новац, новац бакарни \| [cze] měděny peníz, drobný peníz \| [pol] moneta zdawkowa, drobna \| [fre] le billon \| [ger] Kupfergeld {n.}, Scheidemünze {f.} [Cit]
574	било {n.} [chu] било \| [bul] тискало за масло, клепало \| [srp] тисак у млину за уље, клатно, звечак \| [cze] lis, klády, vybijáky v olejně, pres olejný, klepadlo, palička \| [pol] tłocznia, deska, w którą uderzają dla oznaczania godziny itp. \| [fre] pressoir ďhuilerie, battoir hagiosidère {m.} \| [ger] Kelter {f.} der Oelmühle, Kloppel {m.} [Cit]
575	бинтовать {v.} [bul] завивам, повивам, връзвам \| [srp] повезати, завити \| [cze] zavázati, obvázati, obvinouti, zafačovati ránu \| [pol] bandażować \| [fre] bander, mettre un bandage \| [ger] verbinden, eine Binde anlegen [Cit]
576	бинтъ {m.} [bul] повој, подвезка \| [srp] завој \| [cze] obvazek, obvázka, obvazadlo, obinadlo (obvinadlo), fáě \| [pol] bandaż \| [fre] le bandage, ligament \| [ger] die Binde, der Verband [Cit]
577	биржа {f.} [bul] борса \| [srp] кеса \| [cze] bursa \| [pol] gielda, plac \| [fre] la bourse \| [ger] die Börse [Cit]
578	бирка {f.} [bul] рабош \| [srp] рабош \| [cze] vrub, vrubné drěvo \| [pol] karb, laska karbowa \| [fre] la taille, le bâton pour la taille \| [ger] der Kerbstock, das Kerbholz [Cit]
579	бирюза {f.} [bul] бирјуза \| [srp] туркоаз (драги камен плавкасте боје) \| [cze] turkus \| [pol] turkus \| [fre] la turquoise \| [ger] der Türkis [Cit]
580	бирючъ {m.} [chu] биришть \| [bul] телалин \| [srp] телал, викач \| [cze] biřic, hlasatel, provolavatel \| [pol] herold \| [fre] le hérault, crieur public \| [ger] der Herold [Cit]
581	бисерина {f.} [bul] бисер \| [srp] ђинђува, перла \| [cze] nepravá, dělaná, sklená perla, sklený koral \| [pol] paciorka \| [fre] le grain de verre \| [ger] die Glaskoralle, Glasperle [Cit]
582	бисеръ {m.} [chu] бисеръ \| [bul] зрънца от стькло; маргар \| [srp] ђинђуве, перле; бисер \| [cze] perly sklené, nepravé; perly \| [pol] paciorki; perły \| [fre] les grains {m.} de verre; les perles {f.} \| [ger] die Glaskorallen; Perlen [Cit]
583	битва {f.} [bul] битва, бој, војна, бијене, дженк \| [srp] бој \| [cze] bitva \| [pol] bitwa \| [fre] le combat, la bataille \| [ger] die Schlacht, das Treffen [Cit]
584	битка {f.} [bul] бут, бухалка \| [srp] маљица, чекић \| [cze] tlouk, palies, kyj \| [pol] kostka \| [fre] le battoir \| [ger] der Schlägel [Cit]
585	битокъ {m.} [bul] чук \| [srp] чекић, тучак \| [cze] klepadlo, pist \| [pol] serce, młotek \| [fre] le maillet \| [ger] der Klöppel [Cit]
586	бить {f.} [bul] тънък лист от злато, сребро \| [srp] танка лиска златна или сребрна \| [cze] plátek stříbrný neb zlatý, rozploštěný drát stříbrný nebo zlatý \| [pol] lama \| [fre] la lame, fil {m.} ďor ou ďargent battu \| [ger] der Gold- oder Silberlahn [Cit]
587	бить, бивать {v.} [chu] бити \| [bul] бија, бивам, бъхтја, бъхтѣвам, ударѣм, чукам, клепја \| [srp] бити, ударати \| [cze] bíti, bíjeti, bívati, bíjívati \| [pol] bić \| [fre] battre, frapper \| [ger] schlagen [Cit]
588	битьё, битіе {n.} [chu] битиѥ, биѥниѥ \| [bul] бијене, бъхтене, бој, удрѣне \| [srp] бијење \| [cze] bití \| [pol] bicie \| [fre] action de battre ou de frapper \| [ger] das Schlagen [Cit]
589	бичевать {v.} [bul] бија с бич \| [srp] бичем тући, камцијати \| [cze] bičovati \| [pol] biczować \| [fre] fouetter, flageller \| [ger] geisseln, peitschen [Cit]
590	бичъ {m.} [chu] бичь \| [bul] бич, камшик, камджик \| [srp] бич, камција \| [cze] bič \| [pol] bicz \| [fre] le fouet \| [ger] die Peitsche [Cit]
591	біеніе {n.} [chu] биѥниѥ \| [bul] бијене, бъхтене, бој, удрѣне \| [srp] бијење, куцање \| [cze] bití, tlučení \| [pol] bicie \| [fre] le battement, la palpitation \| [ger] das Schlagen, Klopfen [Cit]
592	благій, благой {adj.} [chu] благъ \| [bul] благ, добър, тих, кротък \| [srp] благ, добар, блажен \| [cze] blahý, šfastný, blažený, dobrý \| [pol] dobry, błogi \| [fre] bon, heureux, bienheureux, utile \| [ger] gut, gütig, selig [Cit]
593	благо {n.} [chu] благо \| [bul] благо, добро, имане, имот \| [srp] благо, богатство, интерес \| [cze] blaho \| [pol] dobro \| [fre] le bien, intérêt \| [ger] das Gut, Wohl [Cit]
594	благовидный {adj.} [chu] благовидьнъ \| [bul] хубав, лѣп \| [srp] леи, прикладан, привидан, тобожњи \| [cze] libé tvářnosti, sličný, hezký \| [pol] piękny, przystojny, pozorny \| [fre] beau, avenant \| [ger] wohl aussehend [Cit]
595	благоволеніе {n.} [chu] благоволѥниѥ \| [bul] обич \| [srp] наклоност, благовољење, благодарност \| [cze] laskavosť, příznivosť, blahovolnosť, vdèčcnosť \| [pol] życzliwość, wdzięczność \| [fre] bienveillance, affection, gratitude \| [ger] die Gewogenheit, Dankbarkeit [Cit]
596	благоволить {v.} [chu] благоволити \| [bul] благоволен съм \| [srp] благоволети, наклоњен бити \| [cze] ráčiti, laskavým, milostivýin, blahovolným býti, příznivým býti \| [pol] raczyć, sprzyjać, dobrze życzyć, być życzliwym \| [fre] daigner, vouloir bien, avoir la bonté \| [ger] geruhen, würdigen, die Gnade haben [Cit]
597	благовоніе {n.} [chu] благовониѥ \| [bul] добра миризма, дъх \| [srp] аромат, фини мирис \| [cze] příjemná, líbeznă vůtně \| [pol] woń, zapach, wonność \| [fre] bonne odeur {f.}, parfum, aromate {m.} \| [ger] der Wohlgeruch [Cit]
598	благовоспитанный {adj.} [bul] добрѣ отхранен \| [srp] добро васпитан \| [cze] dobře vychovaný \| [pol] dobrze wychowany \| [fre] bien élevé \| [ger] wohl erzogen [Cit]
599	благовременный {adj.} [chu] благоврѣменьнъ \| [bul] кој то је в згодно врѣме \| [srp] на време, у своје доба, у своје време, у год \| [cze] přihodný, náležitý, pravý (o času), včasný \| [pol] dogodny, wygodny \| [fre] opportun \| [ger] gelegen, bequem [Cit]
600	благовѣріе {n.} [chu] благовѣриѥ \| [bul] православност \| [srp] правоверје \| [cze] pravá víra, pravověmosť \| [pol] prawowierność \| [fre] la vraie croyance, orthodoxie \| [ger] die Rechtgläubigkeit [Cit]

"Kratkij slovarʹ šesti slavjanskich jazykov" von Franz Miklosich (KratkijSlovar)

билетъ {m.}

билліонъ {m.}

биллонъ {m.}

било {n.}

бинтовать {v.}

бинтъ {m.}

биржа {f.}

бирка {f.}

бирюза {f.}

бирючъ {m.}

бисерина {f.}

бисеръ {m.}

битва {f.}

битка {f.}

битокъ {m.}

бить {f.}

бить, бивать {v.}

битьё, битіе {n.}

бичевать {v.}

бичъ {m.}

біеніе {n.}

благій, благой {adj.}

благо {n.}

благовидный {adj.}

благоволеніе {n.}

благоволить {v.}

благовоніе {n.}

благовоспитанный {adj.}

благовременный {adj.}

благовѣріе {n.}