Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum" by Franz Miklosich (LexiconPGL)

"Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum" by Franz Miklosich (printed in Vindobonae by Braumueller) 1862-1865 was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

?
1

о

decima sexta alphabeti cyrillici littera, онъ dicta, cyrillice numerum lxx., glagolitice numerum xxx. indicans, non raro vocabulis a consonanti incipientibus praefigitur, quae praefixio a Pottio et Curtio πρόϑεσις appellatur: обръвь: бръвь scr. bhrû gr. ὀφρύς ir. abhra osset. arfug; окринъ: russ. кринка; опаница: паница ahd. phana; опашь: bulg. paškъ et пахати; опрѣсьнъкъ: прѣсьнъ; оръвеница: ръвеникъ; оръпътати: ръпътати et scr. iradh, radh; iradž, radž; орѣхъ: lit. rešutis; орѥвати: рюти, рюинъ et gr. ὀρύεσϑαι, ὠρύειν; осва, оса: σφήξ, quae res diligentius examinanda est. cf. curt. 2. 292-298: rarius о abiicitur *опакъ: *пакъ [Cit]
2

о

interj. o iungitur 1) cum {nom.} о веле пасха великаꙗ πάσχα τὸ μέγα greg.-naz. о веле дѣло прѣдивьно frag.-serb. saec. xiii. о веле медъ капьѭштий ѩзꙑкъ τῆς μελιρρύτου γλώττης sup. о веле омрачение τῆς σκοτώσεως ephr.-vost. о веле дивъ прѣчюдьнꙑй zlatostr. о воле (alii codices веле) страшна година ephr.-vost. 2) cum {gen.} о лоукаваго збраниꙗ hom.-mih. о господьнꙗ оучениꙗ τῆς τοῦ κυρίου δυνάμεως hom.-mih. 3) cum dat. о блаженоу чюдеси hom.-mih. 4) cum voc. о блаженаꙗ двоице typ.-chil. о оубоже mir. 5) cum {adv.} о горе ichn. οὐαί vae ostrom. о лютѣ доуши ихъ per. 24. tur. [Cit]
3

о

praep. περί circum; ὑπέρ de iungitur 1) cum {acc.} a) spatii стати о рѣкоу per. 32. сѣде о деснѫѭ отца sup. 8. сѣдеть о десноую mon.-serb. о деснѫѭ стоѩшти sup. 93. о десноую, о шоую положити pat. о лѣвѫѭ ꙗви сѧ sup. 56. живый о лѣво тебе и о десно тебе proph. поставить овьцѧ о десноую себе mat. 14. ногама опъръ о стлъпъ sup. 440. главою о землю биюща vita-theod. оудари имь о землю nest. о камениѥ разбиваѥми prol.-mih. о камꙑкъ приразивъше сꙗ vita-theod. о камень образивъше сѧ τῇ πέτρᾳ προσκρούσαντες sup. 298. стрѣла сѧ о стѣнѫ образи {nom.} 123. образи имь о степень prol.-mih. 254. о ньже прѣтыкають се gr. αἳ προσκόπτουσι šiš. 193. потъкнѫшѧ сѧ о камень προσέκοψαν τῷ λίϑῳ sup. 338. о стльпы везахоу men.-mih. 340. b) temporis бѣше тоу о вьсоу нощь greg.-lab. о свѣтъ nest. о тъ чинъ circa id tempus nest. о лѣто uno anno sup. 221. c) causae послани о смирениѥ мира pat.-mih. да стоимо о нь и о негова сина mon.-serb. 297. да стоимо о нѥ и о нихь напрѣдакь 343 о н҄ѫже (кръве) сьвѣштаваѥши сѧ ὑπὲρ οὗ (αἵματος) σύμφωνα ποιεῖς sup. 310. аще моужь обьговори женоу за тоуне о блоудь; obeti nasse іm nezem o zcepasgenige fris. 2) cum loc. a) spatii нѣстъ свѣта о немь ἐν αὐτῷ š.-gl. 48. бѣахѫ о немъ περὶ αὐτόν ev.-trn. сташе о стѣнахь ἔστησαν ἐπὶ τὰ τείχη men.-vuk. зазида о себѣ двьри par. 79. содома и гомора и гради иже о нею glag. брада о челюстехъ бѣла men.-leop. о огни обращати се и наковалнѣ chrys.-lab. слъньце о нихъ въсиꙗ топло sup. 58. свѣта иже о нихъ sup. 58. обѣшати се о выи его sabb. 56. привѧжи ꙗ о своѥй вꙑи bus. 76. обѧжють камень о вꙑи ѥго 115. привѧжита ѥе о своей выи sim. II. 4. веригахъ облежаштиихъ о вꙑи ѥю sup. 135. обложити оглавь о ноздрехь iob 40. 20. - proph. боди жребца о обратѣ op. 2. 2. 94. потъкошѧ о наковальнѣ sup. 338. b) temporis о саракости greg.-lab. 75. о стѣпаноу дневи mon.-serb. 355. о божики chrys.-duš. 44. c) causae о неплодви не вѣроуѥши hom.-mih. о нищетѣ плачеть hom.-mih. 140. бити о своихь sim. I. 24. боуди довольнь о твоихь sim. I. 24. ѥть бысть о семь prol.-mart. (de crimine) пость три лѣта о хлѣбоу и о водѣ psalt.-vuk. 51. о винѣ слоугоуѥ οἰνοχοῶν {gen.} 40. 13.- pent.-mih. слоуга о винѣ οἰνοχόος pincerna kruš. добрь о словесехь божиихь greg.-lab. о вьсемь благодареща бога greg.-lab. о рожденѣмь слѣпѣ mat. ix. троудити сѧ о добродѣтѣли isaak. намь о отроцѣ обличи greg.-lab. о твоѥмь кльноу се божьствѣ hom.-mih. о водѣ соудить се chrys.-lab. о владычьни не радеще благости hom.-mih. ты о мнѣ и азъ о тебѣ ἐν ἐμοί hom.-mih. живоу о тебѣ typ.-chil. о христосѣ живѫштии sup. 50. прославлѥни бꙑшѧ о христосѣ χάριτι χριστοῦ 60. о имени моѥмь бѣсы ижденете; прѣбѫдѣте о вѣрѣ sup. 12. прѣбꙑвати о несꙑтости sup. 30. хранити сѧ о ратьницѣхъ sup. 29. притежа о господи бозѣ sim. I. 22. нѣсть сьпаса ни о комьже развѣ тебе hom.-mih. о имени бога нашего greg.-lab. да насладивѣ се о бозѣ сладкыѥ любьве sim. I. 28. о словеси твоѥмь вьмещю мрѣже ἐπὶ τῷ ῥήματί σου χαλάσω τὰ δίκτυα hom.-mih. аще бы пожилъ о вѣрѣ bus. 415. о христосѣ вьси оживѧть сѧ svjat.-op. 2. 2. 378. недоузи о имени бога изчезахоу sabb. 137. благословеть се о тобѣ ἐν σοί {gen.} 28. 14.- pent.-mih. о малѣ бысть вѣрьнь chrys.-lab. о себѣ: поиде о себѣ greg.-lab. не боудѣта моудра о себѣ sim. II. 5. никноуща о себѣ αὐτόματα ἀναβαίνοντα lev. 24. 5.- pent.-mih. о себѣ възникнѫти frag.-bulg. αὐτοφυής о себѣ самь сьповѣда ми leont. самь о себѣ вьниде вь храмь мой hom.-mih. да сѣдите кьждо вась о себѣ exod. 16. 29.- pent.-mih. о себѣ брань творѧтъ богоу ἀφἑαυτῶν cloz. I. 367. о себѣ sponte, nemine adiuvante sup. 108. 120. αὐτόματον sponte sup. 239. 352. ѥдинъ о себѣ sup. 129. сами о себѣ αὐτοὶ ἀφἑαυτῶν sup. 310. самь о себѣ приходе αὐτομάτως krmč.-mih. о себѣ сама иметь бѣсновати се; не о себѣ бысть сьпасьна моука οὐ καϑἑαυτὸ τὸ πάϑος σωτήριον hom.-mih. о себѣ бъистъ съпасенаѣ (pro съпасьнаꙗ σωτήριος) мѫка καϑἑαυτό cloz. I. 615. сама о собѣ оуправита се krmč.-mih. 32. о себѣ ѥдинь творить паскоу krmč.-mih. сборь людий о себѣ сьбравь ἰδιαιτέρως krmč.-mih.: nota мнози соуть о ѥдиной роуцѣ men.-mih. песъ роди сѧ о шести ногъ per. 46. не о мѣди быше (врата) hom.-mih. 52. nsl. o palici sem prišel; cf. осебити сѧ solum esse особити secernere rum. осебй, де осебй seorsim осебеск separo; nota serb. na osami živ. 140. сташа кождо о собѣ bus. 126. Pott 1. 169. 585. cf. объ. [Cit]
4

оахимъ ‹m.›

ioachim glag. [Cit]
5

оба

numer. ἀμφότεροι, o δύo sup. 7. 55. 107 etc. обою измещеть krmč.-mih. оба на десѧте οἱ δώδεκα ostrom. обою на десѧте cloz. II. 93. обѣ стѣ οἱ διακόσιοι ducenti vost.: male обоѭ ostrom. обию d. g. š.-gl. 94. обѣю idem mon.-serb. 314. pruss. abbai goth. bai ahd. beide curt. 1. 401. beitr. 1. 358. обаполꙑ (recte оба полꙑ) ἀμφοτέρωϑεν utrinque chron. 1. 193. - слнца bus. 685. - лица ex.-vost. 1. 210. обапола gram. 18. обаполъ per. 28. - ѥго bor. 35. russ. обапола, -ло, -лъ čech. obapol pol. obopolny cf. полъ [Cit]
6

обава ‹f.›

incantatio pat. ber. обабѣ men.-leop. 53. [Cit]
7

обаваниѥ ‹n.›

incantatio pat. kruš. ziz. psalt.-vuk. nom.-mik. 22. оуши да не заслышатъ еуаггелискыхъ обаваний заключающе ad psal. 57. 6.-int. 288. [Cit]
8

обаваньникъ ‹m.›

incantator bon. cf. обаꙗньникъ [Cit]
9

обаватель ‹m.›

incantator int. ber. [Cit]
10

обавательница ‹f.›

incantatrix. [Cit]
11

обавательнъ ‹adj.›

incantans. [Cit]
12

обавати -ваѭ -ваѥши ‹vb.›

ἐπᾴβειν incantare bon. krmč. krmč.-mih. pat.-mih. pent.-mih. chrys.-lab. nom.-lab. glag. int. ziz. ber. deut. 18. 11. -acad. вльхвовати и - prol.-mart. обаваемъ psalt.-int.-saec. xii. nom.-mik. строупи обаваѥми svjat. - сѧ acad. [Cit]
13

обавити -влѭ -виши ‹vb.›

perficere, uti videtur великоѥ въздръжаньѥ и житиѥ обави sup. 403. 20. - сѧ vitare, ni fallimur обавимь се пьсь и свиний бльвающихь pat. 247. 270. 279: отъб-. [Cit]
14

обавити -влѭ -виши ‹vb.›

δεικνύναι monstrare; ἐκφαίνειν manifestare; ἀνακαλύπτειν revelare; διελέγχειν redarguere men.-mih. prol.-mih. nom.-mik. svjat.-mat. 5. ex. io.-clim. azbuk. op. 21. 151; 2. 2. 366. bus. 261. - покръвенꙑꙗ разоумꙑ svjat. - виноу vita-theod. - золь io.-dam. къзлогласованиѥмъ - ἐκτραγῳδεῖν tragice describere op. 2. 1. 151. aperire sup. 210. 211. 427. reddere sup. 397. 8. - сѧ φαίνεσϑαι, ἔκδηλον γενέσϑαι apparere men.-mih. athan.-alex.-grig. сама сѧ обавльши men.-saec. xi. не обаветь се добри ex.-op. 2. 1. 13. мънози обавиша сѧ io.-clim.: pro объꙗвити men.-vuk. prol. prol. ioann. dial.-šaf. chrys.-lab. men.-mih. -вивьши ꙗдь иже вь срьдьци крыꙗше men.-mih. -влѥнь διαβόητος celeber men.-vuk. обьꙗвити се chrys.-lab. cf. обиꙗвити pol. objawić. [Cit]
15

обавлꙗти -лꙗѭ -лꙗѥши ‹vb.›

φαίνειν, ἐπιδεικνύναι ostendere sup. 447. men.-mih. bus. 269. 645. men.-leop. врѣдъ обавлꙗѥмъ sborn. благодѣти - hom.-mih. 160. -вьꙗѥ accusare sup. 176. 19. - сѧ: архистратигъ обавлꙗѥтъ сѧ men.-saec. xi. объꙗв- dioptr. chrys.-lab. prol.-cip. io.-sin. isaak. [Cit]
16

обавлѥниѥ ‹n.›

ἀποκάλυψις revelatio sup. 412. svjat.-op. 2. 2. 401. 404. φανέρωσις manifestatio hom.-mih. -л҄ениѥ svjat.-op. 2. 2. 389. -лениѥ svjat.-mat. 78. prol.-mih. slov.-novg. b. - видѣвъ vita-theod. о обавлении господьни svjat. ἀνάγνωσις agnitio hom.-mih. объꙗв- men.-leop. men.-vuk. ok. 26. prol. visio -вьѥниѥ sup. 219. [Cit]
17

обавъ ‹m.›

incantatio pat. cf. обава [Cit]
18

обавьникъ ‹m.›

γόης, γοητευτής, ἐπαοιδός incantator bon. men.-mih. lavr.-op. 82. psalt.-int. -saec. xii. -вникь krmč. krmč.-mih. par. 116. bus. 381. 748. sabb. 110. acad. - или чловѣкь божий sabb. 29. скотомь - krmč.-mih. вльхвь или - men.-mih. обавници соуть, иже змие носеть вь нѣдрохь, обавание твореще тѣми misc.-šaf. 67. [Cit]
19

обавьница ‹f.›

incantatrix misc.-šaf. [Cit]
20

обагнити сѧ -нѭ сѧ -ниши сѧ ‹vb.›

τίκτειν parere -гнѧть сѧ овьцѧ {gen.} 31. 8. - parem. 1271. обьаг- triod. bulg. objagni se mil. 36. čech. obahniti se. [Cit]
21

обагрити -рѭ -риши ‹vb.›

πορφύρειν, φοινίσσειν rubefacere, purpura tingere barl. prol. ioann. mon.-serb. - ризѫ цвѣты par. 207. не - ризь цвѣты krmč.-mih. 191. - сѧ men.-vuk. [Cit]
22

обагрꙗти -рꙗѭ -рꙗѥши ‹vb.›

φοινίσσειν rubefacere, purpura tingere -рааше prol.-mart. -раюшта sabb. 71. крьвь землю -рꙗше men.-leop. [Cit]
23

обагрѥниѥ ‹n.›

purpura tingere triod. [Cit]
24

обада ‹f.›

calumnia pam. 120. ко властелемъ - bus. 502. alex. karamz. 3. nota 74. печали и обады sg. g. sabb.-typ. 7: nota обади, фарьмаки и прѣдающе неꙗка вь роуцѣ сильноу misc. 53, ubi fortasse обадъ calumniator. [Cit]
25

обадати -даѭ -даѥши ‹vb.›

κερατίζειν cornu petere kruš. [Cit]
26

обадитель ‹m.›

κατήγορος accusator sup. 175. συκοφάντης calumniator op. 2. 2. 39. [Cit]
27

обадити -ждѫ -диши ‹vb.›

accusare sup. 188. διαβάλλειν calumniari men.-mih. krmč. pat. ant. io.-clim. vost. 1. 13. chron. 1. 210. io.-sin. - кого nom.-lab. leont. - кого къ комоу per. lxvi. men.-mih. прѣже - προδιαβάλλειν ante calumniari op. 2. 2. 55. incitare sup. 162. nsl. ovaditi bulg. obadi croat. obvaditi insimulare verant. serb. obaditi živ. cf. вадити [Cit]
28

обадъ ‹m.›

oestrus, uti videtur осами и обадьми бодомь prol.-mart.: minus bene, uti videtur, овадъ: отъ множьства овада и комара vita-theod. et оводъ: оводоу соущоу многоу и комаромъ vita-theod. овадъ, оводъ alex. оводъ vespa trigl. nsl. obad hornkäfer dain. oestrus croat. obad tabanus verant. russ. оводъ oestrus dial. овадъ čech. obad oestrus cf. lit. ůdas let. ôde culex. [Cit]
29

обадьливъ ‹adj.›

calumnians antch. c. 123. pro alius codicis обидливъ [Cit]
30

обадьникъ ‹m.›

criminator leont. prol.-mih. men.-mih. nom.-lab. kruš. misc. 30. магесьникь и - misc. 50. [Cit]