Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum" by Franz Miklosich (LexiconPGL)

"Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum" by Franz Miklosich (printed in Vindobonae by Braumueller) 1862-1865 was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

?
1

н

decima quinta alphabeti cyrillici littera, нашь dicta, cyrillice numerum l, glagolitice lxx. indicans. [Cit]
2

на

pronom. dual. {acc.} 1. pers. sim. I. 28. dat. bell.-troj. 9. [Cit]
3

на

praepos. I. cum accus. 1) in, versus излиꙗшѧ огнь на земьѭ sup. 5. на главѫ лѣѥмо sup. 318. на прагь настоупихь chrys.-lab. на соухо сьпасена prol. mart. надрагы да вьзвлѣчеть на тѣло своѥ ἐνδύσεται pat.-mih. идемъ или на десно или на лѣво πορευϑῶμεν εἴτε δεξιὰ εἴτε ἀριστερά proph. видѣниѥ на егупта proph. мъногꙑ на божий разоумъ наводꙗше vita-theod. на вѣроу обоучати εἰς πίστιν προγυμνάζειν pat.-mih. наоучаѥ прьсты моѥ на брань sim. I. 24 на христовы рабы наскакающе prol.-mart. на опеть роуцѣ свезающе chron. 1. 245. на страноу висить bus. 712. живоущи на конець земли per. 4. 2) contra идоу на тꙗ ратью chron. 180. 30. нашедъшимъ на словѣнꙑ на доунайскꙑꙗ per. 1. 6. напоущ нь бысть львь на нь prol.-mart. напоусти звѣри на ню prol-mart. рать на ны bus. 713. поидѣ на дракоулоу bus. 701. 3) in ad indicandum tempus оубьенъ въ соуботоу на ночь chron. 157. 10. на старость прирази къ богоу tur. 47. на тоу зимоу вꙑиде кнꙗзь chron. 216. 16. на зимоу иде на глѣба per. 90. 10. на тоу осень престави сꙗ per. 80. 23. нападающихь на нѥ на всако врѣме sim. I. 26. на многы часы вьпиꙗхоу prol.-mart. глаголеть на вьторо typ.-chil. 4) ad ad indicandum scopum пришедъ на проповѣдь sup. 180. придошѧ на распѧтиѥ sup. 296. на животъ сѧ роди εἰςζωὴν ἀπετέχϑη cloz. I. 623. на обѣдь призвати hom.-mih. тебѣ на врѣдъ бꙑваѥтъ ex. op. 2. 1. 27. снидоше се на брань sim. I. 6. на пакость инымь сьтворити чары nom.-mik. 25. прииди на помощь мнѣ vita-theod. прити на обѣдъ vita-theod. на обѣдь сѣсти cyr. 9. на пиръ звати sbor.-kir. 28. дворъ сътвори на приꙗтиѥ нищимъ vita-theod. иде на исправление per. 75. 13. послань на проповѣданиѥ prol.-belg. на дѣло безаконьно идеть prol.-mart. придоша на миръ chron. 1. 148. раздавахоу на потрѣбоу chron. 1. 54. такова полата ѥсть здѣ ни на кою потрѣбоу men.-vuk. на тьлѣниѥ бꙑти ἐπὶφϑορᾷ ὑπάρχειν per. 9. 13. на бракь вьдати дьщерь ϑυγάτριον εἰς γάμον ἐκδιδόναι prol.-cip. дати се на пищоу вѣрьнымь typ.-chil. слово на пасхоу typ.-chil.: adde всꙗка плъть на родꙑ сѧ собираеть bus. 158. 5) in in divisione раздѣлиша сꙗ на двоѥ chron. 1. 77. раздра сꙗ на двоѥ chron. 1. 44. на четворо (ἐκ τεσσάρων) растежени быше prol.-mart. на оуды сьсѣщи prol.-mart. на оудеса сьдробити prol.-mart. раздѣли на .о ꙗзꙑковъ и на два per. 21. 6) подаꙗше сꙗ на троудꙑ vita-theod. звати на име, на име призвати βoᾶν, καλεῖν ἐξ ὀνόματος men.-vuk. 7) дръзъ на зло, на добро лѣнивъ hes. на вѣроу нераздвоѥнь hom.-mih. 29. II. cum loc. 1) adindicandumlocum ettempus на дьскахь начрьтавати chrys.-lab. сѧдите на послѣднемъ мѣстѣ bus. 479. на мразѣ ставь cyr.-16. иоана на обѣдоу оусѣкноу hom.-mih. на борзѣ въспрꙗтавъше сꙗ chron. 1. 215. на долзѣ борющема сꙗ chron. 1. 63. гнаша на скорѣ chron. 1. 182. бꙑша на добѣ chron. 1. 61. 2) ad indicandum pretium три на нихь (цетахь) коупихь хлѣбы chrys.-lab. пращаютъ попове ихъ на дароу bus. 518. на толицѣ ли село отьдаста; τοσούτου šiš. 11. на .л. сребрьницѣхь продавь бога hom.-mih. на малѣ продасть krmč.-mih. на сребрѣ продати ibid. на колицѣ сиѥ продаѥши; men.-leop. на хоудѣй цѣнѣ господа продаде nom.-mik. 134. на . л сребрьникь продати hom.-mih. слоужити на златѣ bell.-troj. 13. не на мьздѣ приѥть славоу hom.-mih. поставлꙗти на мьздѣ krmč.-mih. 191. роукоположити на сребрѣ епискоупа nom.-mih. 124. cf. навадити на злато кого leont. творей на больша чловѣкомь sim. II. 1. cf. namlajši prip. 7. на adjectivo praefixum minuendi vim habet: надебельнъ παχύτερος; нароусьнъ nsl. nagluh, nakisel, nakriv serb. nagluh, nagorak, nazločest, naljut, naocten, narosan, natvrd, nacrn oserb. nablědny, nabèdny, naběl, nahłuchi, nahóŕki, nazeleny, namokry, nasłodki etc.; нарѫчьнъ πρόχειρος natum est e на рѫцѣ; in назимъ ἐνιαύσιος unius anni на ex инъ unus natum videtur; repetitur на гостинци на велицѣ bus. 398. Pott 1. 187; 304. 414. (Zählmeth. 178.); 2. 1. 394. Grimm, wörterb. 1. 284. curt. 1. 421. [Cit]
4

набадати - даѭ -даѥши ‹vb.›

pungere - сѧ pat.-mih. [Cit]
5

набедрьникъ ‹m.›

ὑπογονάτιον mappula: упогонатъ; παραμηρίδιον laterale equi trigl. [Cit]
6

набедрьница ‹f.›

mappula sabb. 77. mon.-serb. [Cit]
7

набирати -раѭ -раѥши ‹vb.›

colligere, plicare -рано ракьно š.-gl. 100. [Cit]
8

набиѥниѥ ‹n.›

ictus. [Cit]
9

набломъ ‹m.›

νάβλα nablium mat. 52. e gr. hebr. [Cit]
10

наблюсти -блюдѫ -блюдеши ‹vb.›

custodire ber. [Cit]
11

набодениѥ ‹n.›

punctio pat.-mih. [Cit]
12

набожий ‹adj.›

pius athan. cf. набожиѭ [Cit]
13

набожьнъ ‹adj.›

pius oserb. nabožny let. nůbažnas: habes in набожьньство [Cit]
14

набожьнькъ ‹m.›

pius оньсего -женка pam. 174. e russ. [Cit]
15

набойнаꙗ ‹f.›

navis genus bus. 399. e russ. [Cit]
16

набожиѭ: чловѣкоу иабожиѭ живоущоумоу

psalt.-int. -saec. xii. набожиѭ соущаго чловѣка ibid. тъгда ти набожиѭ възмогѫ ibid. житие набожию κατὰ ϑεὸν πολιτεία psalt.-theod. еже набожиа обличати искрьнꙗго ant.-vost. иже набожию созданъ τὸν πατὰ ϑεὸν κτισϑέντα vost. набожиѭ проповѣдаеть apost.-nor. печаль ꙗже набожиѫ . κατὰ ϑεὸν λύπη ibid. cf. набожий [Cit]
17

набости -бодѫ -бодеши ‹vb.›

perfodere трьстьми остры набодено бысть ѥмоу тѣло все prol.-belg. prol.-mih. набоде сѧ на трьсть bus. 333. набоде сѧ на не (ороужие) vost. [Cit]
18

набрати -берѫ -береши ‹vb.›

συλλέγειν colligere kruš. prol. - смоквы men.-vuk. λαμβάνειν sumere men.-vuk. [Cit]
19

набъдѣниѥ ‹n.›

servatio antch. [Cit]
20

набъдѣти -ждѫ -диши ‹vb.›

περιποιεῖσϑαι tueri ant. φυλάσσειν servare pent.-mih. kruš. дьний господьнь праздьникъ набъдите; набъдима оучениꙗ svjat. - кого sim. II. 4. chron. 1. 187. - тожьство op. 2. 2. 366. - тождьство bus. 261. любъве набъдꙗште φιλόστοργοι benigni svjat.-op. 2. 2. 404. набьд- hom.-mih. [Cit]
21

набъдꙗ ‹f.›

ἐπιμέλεια cura op. 2. 2. 298: rectius набъжда. [Cit]
22

набѣдити -ждѫ -диши ‹vb.›

cogere mon.-serb. [Cit]
23

навада ‹f.›

consuetudo ichn. nsl. serb. navada: e serb. cf. vaditi docere. [Cit]
24

навадити -ждѫ -диши ‹vb.›

προβιβάζειν impellere, provehere hom.-mih. πείϑειν suadere ostrom. καταλαλεῖν calumniari - на кого men.-mih. instigare mon.-serb. - на кого sup. 102. 158. навадиимь на те тиверйю кесароу hom.-mih. 157. - слоугоу men.-mih. - злыѧ чловѣкы men.-leop. наваждень диꙗволомь men.-mih. наважена врагомъ bus. 732. - на дроуга bus. 646. - рѣчи на курила men.-leop. prol.-mart. наваждьшаго на злато никитоу tradere leont. adde pat.-mih. 132. cf. nsl. ovaditi. [Cit]
25

навадьникъ ‹m.›

accusator leont. 116. calumniator nom.-bulg. adde ber. ziz. [Cit]
26

навадьница ‹f.›

διάβολος calumniatrix šiš. 164. 173. bulg. ber. [Cit]
27

наваждати -даѭ -даѥши ‹vb.›

προσλαλεῖν alloqui - комоу men.-vuk. incitare krk. calumniari - кого misc. adde ber. ziz. [Cit]
28

наваждениѥ ‹n.›

incitatio nom.-lab. ziz. ber. mon.-serb. - сотонино sim. I. 5. - вражиѥ zak.-serb. - братиѥ sim. I. 3. ok. оть властель - sabb. 97. συκοφαντία calumnia psalt.-theod. prol.-misc. [Cit]
29

навальность ‹f.›

fluctuatio azbuk. serb. navala rum нъвалъ [Cit]
30

навалꙗти -лꙗѭ -лꙗѥши ‹vb.›

advolvere prol. - сѧ πλαγιάζειν obliquare men.-vuk prol.-lab. [Cit]