Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

?
151

акриђа̀кон (акрѝђакон) [архиђакон], ‹m.›

der Archidiakon, archidiaconus. [Cit]
152

акрије́ра, ‹m.›

der Archijerej, Oberpriester, archiereus: владике су акријере Ристове. [Cit]
153

акрима̀ндрит [архимандрит], ‹m.›

der Archimandrit, archimandrita. [Cit]
154

акрима̀ндритов [архимандритов], а, о,

des Archimandriten, archimandritae. [Cit]
155

акрима̀ндритски̑

[архимандритски], ка̑, ко̑, archimandritisch, archimandritarum. [Cit]
156

а̀кшам,* ‹m.›

das vierte Gebet der Türken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. [Cit]
157

1. а̑л[*], а́ла, ‹m.›

vide биједа, напаст: ал те нашао! Но да видиш ала и белаја — [Cit]
158

2. а̏л,* ‹adj. indecl.›

vide ружичаст. [Cit]
159

1. а́ла[*], ‹f.›

(у Србији и у Босни по варошима) der Abtritt, secessus (latrina), [vide заход 3] cf. исход: Удовице у али поднице — [Cit]
160

2. а̏ла[*], ‹f.›

vide аждаха. За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину. За змаја пак мисли се да је као огњевит јунак, од којега у лећењу огањ одскаче и свијетли. Ало несита! Бори се као ала с берићетом; А кад ала алу појахала — [Cit]
161

3. ала̀,

н. п. ала би лијепо било, ah! wie schön wäre es, bone deus; quam esset praeclarum; ала да хоће доћи! ала човјече, шта учини! [Cit]
162

а̀лаба̑нда, (у Црногорским пјесмама) на страни, са стране,

seitwärts, ex illa parte, cf. страна [1]: Алабанда заврже се кавга — [Cit]
163

а̏лав, а, о,

[cf. 2 ала] н. п. човјек, gefräßig, gierig, vorax. [vide прождрљив]. [Cit]
164

а̀ла̑ј,* а̀лаја, ‹m.›

(gen. pl. а̏ла̑ја̑) ein Trupp Soldaten in Parade, acies instructa, pompa militaris: Туд’ ће поћи војска на алаје — Нареди се алај за алајем[Cit]
165

а̀ла̑ј-ба̀рјак,* ‹m.›

(ст.) die Heerfahne, signum, vexillum: У десној му руци копље бојно,| А у л’јевој алај-барјак златан — [Cit]
166

а̀ла̑дбег,* ‹m.›

der Adelfürst, dux nobilum. Кажу да су у Босни четири алајбега, под којима су онамо сви бегови и спахије. [Cit]
167

а̀ла̑јбегов, а, о,

des алајбег, τοῦ алајбег. [Cit]
168

а̀ла̑јбеговица, ‹f.›

die Frau des алајбег, uxor τοῦ алајбет. [Cit]
169

ала̀каст, а, о,

н. п. дјевојка, unbesonnen, imprudens. [Cit]
170

ала̀кача, ‹f.›

ein unbesonnenes Frauenzimmer, mulier imprudens. cf. [арлакача,] алапача. [Cit]
171

а̀ла̑л,* ала́ла, ‹m.›

vide халал. [Cit]
172

а̏лала,* ‹f.›

vide наруквица 1. [Cit]
173

ала́лем,* по свој прилици,

allem Anscheine nach, nisi me omnia fallunt [vide прилика 4]: алалем то ће бити сврака (у приповијеци). [Cit]
174

ала̀ли[*], ‹adj. indecl.›

vide [ружичаст] а̏л: Још на Алки алали пашмаге — [Cit]
175

ала́лити, а̀ла̑ли̑м,

vide халалити. [Cit]
176

алаљи́ва̑ње, ‹n.›

vide халаљивање. [Cit]
177

алаљн́вати, ала̀љује̑м,

vide халаљивати. [Cit]
178

ала̀ман, ‹m.›

1) in der Redensart: као аламани (н. н. навалише, поједоше), gierig, avide. — 2) [Аламан] у Шајкашкоме баталијуну сад Цигане зову Аламанима. [Cit]
179

ала̀ма̑нка, ‹f.›

т. ј. сабља [њемачка?] (ст.): О појасу сабље аламанке[Cit]
180

[Алан, ‹m.›

село у Хрватској; cf. Краљичина Врата.] [Cit]