Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

?
211

а̏ли, 1)

aber, verum [cf. a l, ама, ема, ма 1, 2 но1]. — 2) vide или[1]: Је ли свила међу свиларима?| Али злато међу златарима? — Ал’ ћу рећи: здраво, моја драга!| Ал’ ћу рећи: здраво, невјернице! — [Cit]
212

а́лија,* ‹f.›

(у Србији) спахијнска земља која нити је насељена нити припада какоме селу. Алије дају спахије људима те раде и уживају како се погоде. [Cit]
213

а̀лин драги камен, ‹m.›

vide алем драги камен. [Cit]
214

а̀лица, ‹f.›

(у Мостару) прва трешња (ваља да је ал, црвена), Art Kirschen, cerasi genus [prunus avium L. var.]. [Cit]
215

а̀лка[*], ‹f.›

vide халка. [Cit]
216

алку̀ра̑н,* алкура́на, ‹m.›

der Koran, Alcoranus [cf. коран, мусаф]: На ћитапу своме алкурану[Cit]
217

1. а́ло̑в, а́лова, ‹m.›

велика пређа што се рибе хватају, das Fischernetz, rete. [Cit]
218

2. а̀ло̑в,

vide хајдац! [Cit]
219

а̀лока, ‹f.›

vide [провалија] јаруга. cf. алуга. [Cit]
220

а̀лоса̑н, а, о,

(у Сријему) полудио, узеле му але памет или здравље, verrückt, mente captus. [vide сулуд]. [Cit]
221

а̀лћергелет,* ‹m.›

(може бити да у Турскоме језику значи што и овако, а може бити да је изврнуто) [ал-ћӧрк-алет* = црвен ћурак] cf. алет: У алету у алћергелету[Cit]
222

а̀луга, ‹f.›

vide халуга. [Cit]
223

а̑лча, ‹m.›

vide [2] а̏лат: Те притеже на алче колане — Па увати алчу његовога — [Cit]
224

а́љак, а́љка, ‹m.›

vide хаљак. [Cit]
225

аље́так, тка, ‹m.›

vide хаљетак. [Cit]
226

аљѐтина [хаљетина], ‹f.›

augm. v. аљина. [Cit]
227

а̀љина, ‹f.›

vide хаљина. [Cit]
228

аљи́нак, нка, ‹m.›

vide хаљинак. [Cit]
229

аљи́нац, нца, ‹m.›

vide хаљинац. [Cit]
230

а̀љине, а̏љи̑на̑, ‹f. pl.›

vide хаљине. [Cit]
231

а̀љиница [(хаљиница), ‹f.›] ‹dim.›

v. аљина. [Cit]
232

а̑љка, ‹f.›

vide хаљка. [Cit]
233

а̏љкав, а, о,

schlaff, schlampig, laxus [cf. атљав]: аљкаво се обуо. [Cit]
234

а̀љма, ‹f.›

eine Art Zwiebel, cepae genus [allium ascalonicum L. var.; cf. љутика, шкаљоња]. [Cit]
235

а̑м, а́ма, ‹m.›

1) das Geschirr des Wagenpferdes, lora equi trahentis. — 2) у махуна оно као кончић што се скида одрезавши оба краја умахуне. [Cit]
236

а̏ма[*],

aber allein, sed. [vide али 1]. [Cit]
237

а̀ма̑з,* ама́за, [намаз] ‹m.›

(ст.) Art Gebets der Türken, precis genus apud Turcas: А у шанцу амаз проучише — [Cit]
238

ама́јлија[*], ‹f.›

vide хамајлија. [Cit]
239

ама́јли̑јца [хамајлијца], ‹f. dim.›

v. амајлија. [Cit]
240

а̀ма̑л,* ама́ла, ‹m.›

(у Србији и у Босни по варошима) der Träger, bajulus. cf. [vide] носилац. [Cit]