slavistik-portal
Портал славістики
"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.
| 241 | а̀ма̑м,* [ама́ма,] ‹m.›vide хамам. ама̀мџик,* ‹m.› vide хамамџик. [Cit] |
| 242 | 1. а̀ман[*],т. ј. чини ми се: аман то ће бити. [Cit] |
| 243 | 2. а̀ма̑н!*Pardon! Gnade! noli me occidere, serva me [cf. хеман (еман)]: Аман мало, пашини џелате, — [Cit] |
| 244 | ама́нат[*], ‹m.›(у Ц. г.) 1) vide аманет. — 2) Црногорци се куну и заклињу аманатом: аманата ми Божјега! Кад другога кога заклињу онда се у говору често та изостави, па се говори н. п. амана ти (мјесто аманата ти). [Cit] |
| 245 | ама́нет* [аманат 1], ‹m.›anvertrautes Pfand, depositum: аманет ти Божји моја дјеца; оста- вио код њега новце на аманет; изио туђ аманет; Аманет ти моја царевина| И аманет мој нејак Урошу — [Cit] |
| 246 | А̀мат, ‹m.›(у Боци): Анате мате врага и његова брата Амата! [vide анатема]. [Cit] |
| 247 | 1. а̀мбар, бра, ‹m.›[vide амбер?]: Вас од амбра и сувога злата — [Cit] |
| 248 | 2. а̏мба̑р,* ‹m.›1) das Magazin, horreum. [cf. житница; магацин]. — 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен [3]. [Cit] |
| 249 | амба̀ра̑ње, ‹n.›das Aufheben der ersten Mütze im Ringspiel (indem man амбар dazu ruft), levatio primi galeri in lusu annuli. cf. прстен [3]. [Cit] |
| 250 | амба̀рати, ра̑м, ‹v. impf.›амбар sagen, dico амбар. cf. прстен [3]. [Cit] |
| 251 | амба́рнути, а̀мба̑рне̑м, ‹v. pf.›1) дићи прву капу, кад се игра прстена, sagen амбар, dico амбар. cf. прстен [3]. — 2) запросити дјевојку гдјегод, или друго што заискати, einen um etwas ansprechen, appellare: ja сам амбарнуо на једном мјесту. [Cit] |
| 252 | а̏мба̑рски̑, ка̑, ко̑,н. п. око, врата, des Magazins, horrei. [Cit] |
| 253 | а̀мбер,* ‹m.›der Amber, ambra [cf. 1 амбар?]: А мој драги амбер-душом дише — [Cit] |
| 254 | амбери́ја, ‹f.›[vide] розолија (која мирише на амбер?): Кад су мрку каву окинули,| Иза каве жуту амберију — [Cit] |
| 255 | а̀мбис, ‹m.›(у Ц. г.) der Abgrund, abyssus. [vide бездана 1]. cf. пропаст, безданица, безадњица. [Cit] |
| 256 | а̀мбисати се, а̀мбише̑м се, ‹v. r. pf.›(у Ц. г.) bersten, dirumpi, [vide провалити се] cf. просјести се: Тако се не амбисао, као јама безадњица! [Cit] |
| 257 | а̀мбуља, ‹f.›дугачка врећа, ein langer Sack, saccus longior. [Cit] |
| 258 | а́мељ, ‹m.›(у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath in Getreide, sordes. — 2) нечисто жито, unreines Getreide, frumentum sordidum. [Cit] |
| 259 | а̀метимице̑ [recte: а̀метице̑], ‹adv.›(у Сријему) gänzlich, total, penitus; помријеше људи аметице (кад је какав помор у селу); марва цркава аметице. [Cit] |
| 260 | а́ми̑н,Amen! amen! Амин да Бог да! [Cit] |
| 261 | а́мина̑ње, ‹n.›das Amensagen, adprecatio. [Cit] |
| 262 | а́минати, на̑м, ‹v. impf.›Amen sagen, dico amen. Кад се на свадби напија, онда сватови, све два и два, аминају, т. ј. вичу: (н. п.) Стари сват чашу пије, Бога моли, амин! [Cit] |
| 263 | а̑мо,hieher, huc. [cf. овамо]. [Cit] |
| 264 | а̀мре̑л, амре́ла, ‹m.›der Regenschirm (österr. das Amrell, nach dem lat. umbrella), umbrella (major), cf. [vide] штит [2]. [Cit] |
| 265 | а̑н,* ‹m.›vide хан. [Cit] |
| 266 | А̏на,=⦄ ‹f.› Anna, Anna. [Cit] |
| 267 | А́на,=⦄ ‹f.› Anna, Anna. [Cit] |
| 268 | А̀надолија, ‹f.›Anatolien, Anatolia [cf. Аћонија?]: Од богате од Анадолије — И делије од Ана долије — [Cit] |
| 269 | а̀натема (анатемате), [анаћема] ‹f.›das Anathem, anathema: анате га мате било! анатемате ђавола и његова имена! [cf. Амат]. [Cit] |
| 270 | а̀натемни̑к, ‹m.›der des Anatems würdig ist, dignus anathemate [cf. анатемњак]: Анатемниче један! [Cit] |