slavistik-portal
Портал славістики
"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.
181 | ала̀пача, ‹f.›vide алакача. [Cit] |
182 | а̀ла̑с, ала́са, ‹m.›(ἁλιεύς, der Fischer) vide рибар. [Cit] |
183 | а̀ла̑ски̑, ка̑, ко̑,vide рибарски. [Cit] |
184 | ала́сов, а, о,vide [рибарев] рибаров. [Cit] |
185 | а̏ласт, а, о,vide ружичаст. [Cit] |
186 | 1. а̀ла̑т,* ала́та, ‹m.›das Werkzeug, instrumenta: Без алата нема заната. [Cit] |
187 | 2. а̏лат,* ‹m.›црвен коњ, der Fuchs (Pferd), equus rufus [cf. алча]: На алату вас у чистом злату — [Cit] |
188 | а̏латаст, а, о,н. п. коњ, fuchsroth, rufus. [Cit] |
189 | ала̀тљика, ‹f.›ein einzelnes Werkzeug, instrumentum. [Cit] |
190 | а̏латов, а, о,des Fuchses, rufi equi. [Cit] |
191 | ала̀туша, ‹f.›алатаста кобила, eine Fuchsstute, equa rufa. [Cit] |
192 | ала̀тушин, а, о,der Fuchsstute, equae rufae. [Cit] |
193 | ала̀ужа [лаужа], ‹f.›vide лапавица. [Cit] |
194 | а̏лба̑шча,* ‹f.›у пјесми [cf. 2 ал]: Те отишла у нову албашчу — [Cit] |
195 | а̏лва,* ‹f.›vide халва. [Cit] |
196 | алва̀лук,* ‹m.›vide халвалук. [Cit] |
197 | а̀лватан[*] (cf. авлатан), тна, тно,weit, bequem (von Kleidern), amplus. [Cit] |
198 | алва̀џија* (а̏лваџија), ‹m.›vide халваџија. [Cit] |
199 | а̀лдума̑шче,* чета, ‹n.›vide [х]алвалук. [Cit] |
200 | А̑ле, ‹m.›hyp. von Алил (и Алија): До подне Јуре, од подне Але (кажу Срби закона Турскога у Босни за Ђурђев дан, јер га и они светкују); А што брата не ожени Ала — [Cit] |
201 | [алеким,*cf. селам.] [Cit] |
202 | А̀лекса, ‹m.›Alex, Alexius. [Cit] |
203 | Алѐкса̑ндро, ‹m.›Alexander, Alexander. [Cit] |
204 | Алѐксије, ‹m.›Alex, Alexius. [Cit] |
205 | А̀лексинац, А̀лекси̑нпа, ‹m.›мала варошица између Ниша и Параћина [у срезу алексиначком округа нишкога]: А кад били испод Алексинца — [Cit] |
206 | а̀лексиначки̑, ка̑, ко̑,von Алексинац. [Cit] |
207 | а̀лем драги камен, (ст.)[алем* = знак, зламење, чудесно зламење; cf. алин драги камен]: Међ’ камзама алем драги камен — [Cit] |
208 | Але́мпија,=⦄ ‹m.› (der heilige) Alypius, Alypius. [Cit] |
209 | Але́мпије,=⦄ ‹m.› (der heilige) Alypius, Alypius. [Cit] |
210 | а̀лет,* ‹m.›eine Art Kleid, vestis genus: Ен’ оно је Алил челебија| У алету у алћергелету,| Што се титра златним буздованом — [Cit] |