Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

?
181

ала̀пача, ‹f.›

vide алакача. [Cit]
182

а̀ла̑с, ала́са, ‹m.›

(ἁλιεύς, der Fischer) vide рибар. [Cit]
183

а̀ла̑ски̑, ка̑, ко̑,

vide рибарски. [Cit]
184

ала́сов, а, о,

vide [рибарев] рибаров. [Cit]
185

а̏ласт, а, о,

vide ружичаст. [Cit]
186

1. а̀ла̑т,* ала́та, ‹m.›

das Werkzeug, instrumenta: Без алата нема заната. [Cit]
187

2. а̏лат,* ‹m.›

црвен коњ, der Fuchs (Pferd), equus rufus [cf. алча]: На алату вас у чистом злату — [Cit]
188

а̏латаст, а, о,

н. п. коњ, fuchsroth, rufus. [Cit]
189

ала̀тљика, ‹f.›

ein einzelnes Werkzeug, instrumentum. [Cit]
190

а̏латов, а, о,

des Fuchses, rufi equi. [Cit]
191

ала̀туша, ‹f.›

алатаста кобила, eine Fuchsstute, equa rufa. [Cit]
192

ала̀тушин, а, о,

der Fuchsstute, equae rufae. [Cit]
193

ала̀ужа [лаужа], ‹f.›

vide лапавица. [Cit]
194

а̏лба̑шча,* ‹f.›

у пјесми [cf. 2 ал]: Те отишла у нову албашчу[Cit]
195

а̏лва,* ‹f.›

vide халва. [Cit]
196

алва̀лук,* ‹m.›

vide халвалук. [Cit]
197

а̀лватан[*] (cf. авлатан), тна, тно,

weit, bequem (von Kleidern), amplus. [Cit]
198

алва̀џија* (а̏лваџија), ‹m.›

vide халваџија. [Cit]
199

а̀лдума̑шче,* чета, ‹n.›

vide [х]алвалук. [Cit]
200

А̑ле, ‹m.›

hyp. von Алил (и Алија): До подне Јуре, од подне Але (кажу Срби закона Турскога у Босни за Ђурђев дан, јер га и они светкују); А што брата не ожени Ала[Cit]
201

[алеким,*

cf. селам.] [Cit]
202

А̀лекса, ‹m.›

Alex, Alexius. [Cit]
203

Алѐкса̑ндро, ‹m.›

Alexander, Alexander. [Cit]
204

Алѐксије, ‹m.›

Alex, Alexius. [Cit]
205

А̀лексинац, А̀лекси̑нпа, ‹m.›

мала варошица између Ниша и Параћина [у срезу алексиначком округа нишкога]: А кад били испод Алексинца[Cit]
206

а̀лексиначки̑, ка̑, ко̑,

von Алексинац. [Cit]
207

а̀лем драги камен, (ст.)

[алем* = знак, зламење, чудесно зламење; cf. алин драги камен]: Међ’ камзама алем драги камен[Cit]
208

Але́мпија,

=⦄ ‹m.› (der heilige) Alypius, Alypius. [Cit]
209

Але́мпије,

=⦄ ‹m.› (der heilige) Alypius, Alypius. [Cit]
210

а̀лет,* ‹m.›

eine Art Kleid, vestis genus: Ен’ оно је Алил челебија| У алету у алћергелету,| Што се титра златним буздованом — [Cit]