Портал славістики

[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

IDkardz_00245
Lemma

ама́нат[*], ‹m.› (у Ц. г.) [srp]

Entry1) vide аманет. — 2) Црногорци се куну и заклињу аманатом: аманата ми Божјега! Кад другога кога заклињу онда се у говору често та изостави, па се говори н. п. амана ти (мјесто аманата ти).
PositionLexiconSGL (Srpski rječnik [Lexicon serbico-germanico-latinum] / Vuk Stefanović Karadžić. Beograd, 1898), p. 4, cf. Bild
PURL[Citation]

More like this:

ама́нет* [аманат 1], ‹m.›, LexiconSGL, p. 4
гло̏г, гло̀га, ‹m.›, LexiconSGL, p. 92
о̀кле̑штина, ‹f.›, LexiconSGL, p. 467
бо̑р, бо̏ра, ‹m.›, LexiconSGL, p. 38
за̀клињати, ње̑м, ‹v. impf.›, LexiconSGL, p. 185
ро̀ће̑ње, ‹n.›, LexiconSGL, p. 674
бро̑д, бро̏да, ‹m.›, LexiconSGL, p. 45