Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

Das "Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] von Vuk Stefanović Karadžić (†1864), gedruckt 1898 in der 3. Auflage in Beograd [s. Vorwort], wurde im Rahmen des Projektes MultiSlavDict verschriftlicht (über ein mehrstufiges Korrekturverfahren) und in eine Datenbank konvertiert.

?
121

а̀јда̑ц!

vide хајдац. [Cit]
122

а̀јде[*],

vide хајде. [Cit]
123

а̀јду̑к[*], ајду́ка, ‹m.›

vide хајдук mit allen Ableitugen. [Cit]
124

а̀јђиди!

vide хајђиди. [Cit]
125

а̑јка, ‹f.›

vide хајка. [Cit]
126

а̏јка̑ње, ‹n.›

vide хајкање. [Cit]
127

а̏јкати, ка̑м,

vide хајкати. [Cit]
128

а̀јка̑ч, ајка́ча, ‹m.›

vide хајкач. [Cit]
129

а̀јкача, ‹f.›

vide хајкача. [Cit]
130

а̏јкнути, не̑м,

vide хајкнути. [Cit]
131

а̀јлук,* ‹m.›

плата, особито што се даје војницима (бећарима) на мјесец, der Söldnerlohn, merces. cf. [vide 1] плата. [Cit]
132

ајлу̀кчија,* ‹m.›

војник који војује за плату, ein besoldeter Krieger, miles mercenarius. [Cit]
133

ајма̀на[*], ‹f.›

(у Бачк.) 1) vide [живинче] ајван: Иди, ајмано једна! — 2) vide [3 јова] битанга. [Cit]
134

а̀још, ајо̀ша, ‹m.›

vide хајош. [Cit]
135

а̀јошки̑, ка̑, ко̑

vide хајошки. [Cit]
136

а̏јс!

vide аис. [Cit]
137

а̏јска̑ње, ‹n.›

vide аискање. [Cit]
138

а̏јскати, ка̑м,

vide аискати. [Cit]
139

а̏јснути, не̑м,

vide аиснути. [Cit]
140

а̀јта̑ш, ајта́ша, ‹m.›

(у Сријему) [витао у воденице; види и s. ‹v.› кереп 2]. [Cit]
141

а́јтер[*], ‹m.›

vide хајтер. [Cit]
142

1. а̏к[*], ‹m.›

vide [1] ха̏к. [Cit]
143

2. а̑к, ‹m.›

1) (у Боци) vide [2] ха̑к: Пасји ак мора не мути. — 2) (у Дубр.) der Eppich, apium [graveoleus L.; vide черевиз]. [Cit]
144

ака̏моли (а камо ли),

wie erst, nedum [cf. анекмоли, атоли, толи]: не дам ни теби; а камоли њему; Сиротињо, и селу си тешка,| Акамо ли кући у којој си. [Cit]
145

А̏кица, ‹f.›

(у Ц. г.) женски надимак. [Cit]
146

акма̀џа,* ‹f.›

[accipiter nisus L.?] тица као кобац, коју Турци особито бегови, ухвате младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Кад настане зима, акмаџа се пусти, јер кажу да више од једне јесени (пошто буде старија) не ће да слуша. cf. крагуј [1], журица. [Cit]
147

ако,

wenn, si. [cf. кад 4]. [Cit]
148

а́ко̑в, а́кова, ‹m.›

(gen. pl. а́ко̑ва̑) ein Eimer, amphora. [Cit]
149

а́ко̑вче, чета, ‹n.›

ein Eimerfäßchen, vas amphorarium. [Cit]
150

ако̀ће, ништа за то, тешто,

es thut nichts, meinetwegen, quid tum? per me licet. [cf. 2 терак, тешто, тотњему]. [Cit]