slavistik-portal
Портал славістики
Das "Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] von Vuk Stefanović Karadžić (†1864), gedruckt 1898 in der 3. Auflage in Beograd [s. Vorwort], wurde im Rahmen des Projektes MultiSlavDict verschriftlicht (über ein mehrstufiges Korrekturverfahren) und in eine Datenbank konvertiert.
121 | а̀јда̑ц!vide хајдац. [Cit] |
122 | а̀јде[*],vide хајде. [Cit] |
123 | а̀јду̑к[*], ајду́ка, ‹m.›vide хајдук mit allen Ableitugen. [Cit] |
124 | а̀јђиди!vide хајђиди. [Cit] |
125 | а̑јка, ‹f.›vide хајка. [Cit] |
126 | а̏јка̑ње, ‹n.›vide хајкање. [Cit] |
127 | а̏јкати, ка̑м,vide хајкати. [Cit] |
128 | а̀јка̑ч, ајка́ча, ‹m.›vide хајкач. [Cit] |
129 | а̀јкача, ‹f.›vide хајкача. [Cit] |
130 | а̏јкнути, не̑м,vide хајкнути. [Cit] |
131 | а̀јлук,* ‹m.›плата, особито што се даје војницима (бећарима) на мјесец, der Söldnerlohn, merces. cf. [vide 1] плата. [Cit] |
132 | ајлу̀кчија,* ‹m.›војник који војује за плату, ein besoldeter Krieger, miles mercenarius. [Cit] |
133 | ајма̀на[*], ‹f.›(у Бачк.) 1) vide [живинче] ајван: Иди, ајмано једна! — 2) vide [3 јова] битанга. [Cit] |
134 | а̀још, ајо̀ша, ‹m.›vide хајош. [Cit] |
135 | а̀јошки̑, ка̑, ко̑vide хајошки. [Cit] |
136 | а̏јс!vide аис. [Cit] |
137 | а̏јска̑ње, ‹n.›vide аискање. [Cit] |
138 | а̏јскати, ка̑м,vide аискати. [Cit] |
139 | а̏јснути, не̑м,vide аиснути. [Cit] |
140 | а̀јта̑ш, ајта́ша, ‹m.›(у Сријему) [витао у воденице; види и s. ‹v.› кереп 2]. [Cit] |
141 | а́јтер[*], ‹m.›vide хајтер. [Cit] |
142 | 1. а̏к[*], ‹m.›vide [1] ха̏к. [Cit] |
143 | 2. а̑к, ‹m.›1) (у Боци) vide [2] ха̑к: Пасји ак мора не мути. — 2) (у Дубр.) der Eppich, apium [graveoleus L.; vide черевиз]. [Cit] |
144 | ака̏моли (а камо ли),wie erst, nedum [cf. анекмоли, атоли, толи]: не дам ни теби; а камоли њему; Сиротињо, и селу си тешка,| Акамо ли кући у којој си. [Cit] |
145 | А̏кица, ‹f.›(у Ц. г.) женски надимак. [Cit] |
146 | акма̀џа,* ‹f.›[accipiter nisus L.?] тица као кобац, коју Турци особито бегови, ухвате младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Кад настане зима, акмаџа се пусти, јер кажу да више од једне јесени (пошто буде старија) не ће да слуша. cf. крагуј [1], журица. [Cit] |
147 | ако,wenn, si. [cf. кад 4]. [Cit] |
148 | а́ко̑в, а́кова, ‹m.›(gen. pl. а́ко̑ва̑) ein Eimer, amphora. [Cit] |
149 | а́ко̑вче, чета, ‹n.›ein Eimerfäßchen, vas amphorarium. [Cit] |
150 | ако̀ће, ништа за то, тешто,es thut nichts, meinetwegen, quid tum? per me licet. [cf. 2 терак, тешто, тотњему]. [Cit] |