Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

Das "Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] von Vuk Stefanović Karadžić (†1864), gedruckt 1898 in der 3. Auflage in Beograd [s. Vorwort], wurde im Rahmen des Projektes MultiSlavDict verschriftlicht (über ein mehrstufiges Korrekturverfahren) und in eine Datenbank konvertiert.

?
301

анѐкмоли,

vide акамоли: Имам блага колико ми драго,| Градио би десет манастира,| Анекмоли себе оженио — [Cit]
302

1. А̀нета, ‹f.›

Annette, Annula. [Cit]
303

2. а́нета, а́не̑та̑, ‹n. pl.›

(am Stutzen) die Schraubengänge, rugae. cf. олук [2]. [Cit]
304

а̏ни, (у Ц. г.)

vide ено: ани га! [Cit]
305

а̀ниж, ‹m.›

(у Дубр.) vide онаиз. [Cit]
306

А̏ница, ‹f. dim.›

v. Ана. [Cit]
307

А̏ничица, ‹f. dim.›

v. Аница. [Cit]
308

А̑нка, ‹f.›

Aennchen, Annula. [Cit]
309

а̑нски̑, ка̑, ко̑,

vide хански. [Cit]
310

1. а̑нта, ‹m.›

(у Сријему) der Markhaufen, cumulus (terrae) terminalis. [Cit]
311

2. А́нта, ‹m.›

(ист.) vide Анто. [Cit]
312

а̑нта̑ње, ‹n.›

das Setzen der Markhaufen, cumulorum terminalium exactio. [Cit]
313

а̑нтати, та̑м, ‹v. impf.›

Markhaufen setzen, cumulos terminales exigo. [Cit]
314

антѐрија* (а̏нтерија), ‹f.›

ein Unterkleid mit Aermeln, tunicae genus. [Cit]
315

антерѝлук,* ‹m.›

Stück Zeug auf eine антерија, panni quantum sufficit ad vestem антерија dictam conficiendam. [Cit]
316

А́нтица, ‹m. dim.›

v. [2] Анта. [Cit]
317

А́нто, ‹m.›

(јуж.) hyp. v. Антоније. [cf. 2 Анта]. [Cit]
318

Антонија,

=⦄ ‹m.› Anton, Antonius. [cf. Антун]. [Cit]
319

А̀нтоније,

=⦄ ‹m.› Anton, Antonius. [cf. Антун]. [Cit]
320

А̀нтони̑јца, ‹m. dim.›

v. Антоније. [Cit]
321

антрѐшељ, ‹m.›

1) [у самара на натоварену кљусету мјесто међу обје стране, а потом и] оно што се на натоварена коња метне одозго међу стране: С једне стране пређа некувана,| С друге стране пређа непредена,| У антрешељ бакина ужина — 2) (у Сријему) vide кртог. [Cit]
322

А̀нту̑н, Анту́на, ‹m.›

(voc. А̏нту̑не) (по зап. кр.) vide Антоније: О Антуне, мањак те у мајке — [Cit]
323

А̀нушка, ‹f.›

Anna, Anna. [Cit]
324

А̑нчица, ‹f. dim.›

v. Анка. [Cit]
325

а̀нџа̑р[*], анџа́ра, ‹m.›

vide ханџар. [Cit]
326

а́н џија,* ‹m.›

vide ханџија. [Cit]
327

а́н џијин, а, о,

vide ханџијин. [Cit]
328

а́п џи̑јнски̑, ка̑, ко̑,

vide ханџијнски. [Cit]
329

а́н џи̑јски̑, ка̑, ко̑,

vide ханџијски. [Cit]
330

а̀њати, ња̑м, ‹v. pf.›

vide [попустити1] јењати. [Cit]