slavistik-portal
Портал славістики
Das "Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] von Vuk Stefanović Karadžić (†1864), gedruckt 1898 in der 3. Auflage in Beograd [s. Vorwort], wurde im Rahmen des Projektes MultiSlavDict verschriftlicht (über ein mehrstufiges Korrekturverfahren) und in eine Datenbank konvertiert.
| 1 | а,1) aber, at, vero: Ја га љубим, а он се отире; ја дођох, а он оде. [cf. 2 ја 3, ма 1, али 1, но 1]. — 2) und, et, ast: како он оком, а ја скоком; ја стојим, а ти сједиш; ја радим, а ти спаваш; а шта он вели? — 3) aber auch, aeque et: има хљеба, а и новаца (доста). — 4) а оно, indessen, sed: ја мислим да је код куће, а оно га нема. — 5) so, —: ако не ћеш, а ти пољуби, па остави. — 6) а? ah? ain’? itane? — 7) а! ah! ah! cf. [vide] ах. — 8) у пјесмама кашто не значи ништа, него се додаје само да се испуни врста: Вала теби Кулин-капетане,| А на робљу и на дару твоме — [Cit] |
| 2 | а̀ар, ‹m.›vide ахар. [Cit] |
| 3 | а̀ба,* ‹f.›das Aba-Tuch, panni crassissimi genus. [Cit] |
| 4 | аба́ија,=⦄ ‹f.› die Schabracke, stragulum, stratum, ephippium, cf. баја [2, хаша (аша) 1]: Па по седлу златну абаију — [Cit] |
| 5 | аба́ја, (у Далм.)=⦄ ‹f.› die Schabracke, stragulum, stratum, ephippium, cf. баја [2, хаша (аша) 1]: Па по седлу златну абаију — [Cit] |
| 6 | аба́јлија,*=⦄ ‹f.› die Schabracke, stragulum, stratum, ephippium, cf. баја [2, хаша (аша) 1]: Па по седлу златну абаију — [Cit] |
| 7 | а̏ба̑ње, ‹n.›vide хабање. [Cit] |
| 8 | а̏бати, ба̑м,vide хабати. [Cit] |
| 9 | а̏баџија,* ‹m.›der Aba-Tuch-Schneider, sartoris genus. [cf. сабов, сурсабов, сурдомар]. Абаџије граде највише гуњеве од гуњске крпе, а и друге различне хаљине од (простога) сукна и од шајка. [Cit] |
| 10 | а̏баџијин, а, о,des абаџија, τοῦ абаџија. [Cit] |
| 11 | а̏баџи̑јнски̑,=⦄ ка̑, ко̑, der абаџије, τῶν абаџије. [Cit] |
| 12 | а̏баџи̑јски̑,=⦄ ка̑, ко̑, der абаџије, τῶν абаџије. [Cit] |
| 13 | а̏баџилук,* ‹m.›das Handwerk des абаџија, sartoriae (vestificinae) genus. [Cit] |
| 14 | а̏бен, а, о,1) од абе, von Aba-Tuch, е panno аба dicto. — 2) то је абено, живи абено, т. ј. [2] зло, рђаво [1], schlecht, male (према добру, као што је аба према правој чоси). [Cit] |
| 15 | абѐња̑к, абења́ка, ‹m.›капа од абе, eine Mütze von Aba-Tuch, galerus e panno аба dicto: Ћелавој глави абењак капа. [Cit] |
| 16 | а̏бер[*], ‹m.›vide хабер. [Cit] |
| 17 | абѐрда̑к, аберда́ка, ‹m.›vide хабердак. [Cit] |
| 18 | абѐрда̑р, аберда́ра ‹m.›vide хабердар. [Cit] |
| 19 | абѐрни̑к, аберни́ка, ‹m.›vide хаберник. [Cit] |
| 20 | абѐрњача, ‹f.›vide хаберњача. [Cit] |
| 21 | або̀нос, ‹m.›дрво што у води отврдне (уабоноси се) као камен [Ebenholz, ebenum]. [Cit] |
| 22 | а̀бравница, ‹f.›(у Ц. г.) колац или мотка на чему двојица што носе међу собом, die Tragstange, pertica portatoria. [vide обрамница 1]. cf. обравница. [Cit] |
| 23 | а̀брашљив, а, о,vide пјегав (н. п. коњ испод репа). [Cit] |
| 24 | абро̀ноша, ‹m.›vide хаброноша. [Cit] |
| 25 | а̏ва̑з,* ‹m.›die Stimme, vox. cf. [vide] глас [1]. [Cit] |
| 26 | ава́из,* ‹m.›vide ваиз. [Cit] |
| 27 | а̀ва̑ј! interj,vide [јаох] јаој. [Cit] |
| 28 | ава́јлија[*], ‹f.›(у Уж. н.) некака јабука, Art [Winter-] Apfel, mali genus [pirus malus L. var.]. [Cit] |
| 29 | А̏вала [(Хавала)*], ‹f.›1) Gebirge südöstlich von Belgrad, mit Ruinen einer alten Burg des Ritters Порча од Авале, nomen montis: Покликнула пребијела вила| Са Авале изнад Биограда — 2) градић у Турској Хрватској на лијевом бријегу Уне према Острвици, eine Festung in Türkisch-Kroatien, nomen arcis. [Cit] |
| 30 | а̀ван,* ‹m.›vide хаван. [Cit] |