Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

Das "Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] von Vuk Stefanović Karadžić (†1864), gedruckt 1898 in der 3. Auflage in Beograd [s. Vorwort], wurde im Rahmen des Projektes MultiSlavDict verschriftlicht (über ein mehrstufiges Korrekturverfahren) und in eine Datenbank konvertiert.

?
391

А̀рапче, чета, ‹n.›

ein Mohrenkind, puer maurus. [cf. Арапинче]. [Cit]
392

а̀ра̑р[*], ара́ра, ‹m.›

vide харар. [Cit]
393

ара̀рина, ‹f.›

vide харарина. [Cit]
394

а̏рати, ра̑м, ‹v. impf.›

plündern, expilo. [Cit]
395

ара̀тос [арантос], (ἀϱάτος)

verflucht, hol’s der Teufel, in malam rem! Аратос га било! Аратос ти кирије, сиђи ми с кола. [cf. 2 куртала 1]. [Cit]
396

аратоси́ља̑ње [ратосиљање], ‹n.›

verbal, v. аратосиљати се. [Cit]
397

аратоси́љати се, арато̀си̑ља̑м се [ратосиљати се], ‹v. r. impf.›

кога или чега, etwas zum Teufel wünschen, detestor aliquid, exsecror. [Cit]
398

1. а̀ра̑ч[*], ара́ча, ‹m.›

vide [1] ха̀ра̑ч. [Cit]
399

2. а̏рач[*], а̏рча, ‹m.›

vide [2] ха̏рач. [Cit]
400

ара̀члија[*], ‹m.›

vide харачлија. [Cit]
401

ара̀члијин, а, о,

vide харачлијин. [Cit]
402

ара́чли̑јнски̑, ка̑, ко̑,

vide харачлијнски. [Cit]
403

ара̀чли̑јски̑, ка̑, ко̑,

vide харачлијски. [Cit]
404

арашла̀ма[*], ‹f.›

(ст.) vide аршлама: Арашламе у меду куване — [Cit]
405

Арба̀нас, ‹m.›

der Albanese, Albanus. cf. Арнаутин и Гега. [Cit]
406

Арба̀наса, ‹m.›

у пјесми мјесто Арбанас: Вино пије муса Арбанаса[Cit]
407

арба̀наски̑, ка̑, ко̑,

albanesisch, albanicus: Латински му говори,| Арбанаски заноси — [Cit]
408

Арба̀нија, ‹f.› (по јуж. кр.)

1) Albanien, Albania. [cf. Арнаутлук]. — 2) (coll.) народ Арбанаски, Albanesenvolk, Albani. Махмут-паша Бушатлија, који је погинуо на Црној гори 1796, у једноме писму Петру владици заклиње се: „тако ми моје љуте Арбаније!“ [Cit]
409

а̀рбија[*], ‹f.›

vide харбија. [Cit]
410

а̀рбу̑н, арбу́на, ‹m.›

(у Дубр.) некаква морска риба, Seebarbe [rother Goldbrassen], erythinus [pagellus erythrinus C. V.]. [Cit]
411

а̀ргат[*], ‹m.›

(у Ц. г.) јама на каквој згради, као пушкарница, die Scharte, foramen jaculatorium: Од аргата трче до аргата,| Те ми Турке бију проз аргате[Cit]
412

а̀ргата̑р, ‹m.›

vide [надничар] аргатин: Три стотине ђеце аргатара[Cit]
413

арга̀тија, ‹f.›

(coll.) die Taglöhner, mercenarii: Сад навали, аргатијо моја — [Cit]
414

а̀ргатин, ‹m.›

(ἐϱγάτης) der Taglöhner, mercenarius. cf. [vide] надничар. [Cit]
415

арга̇тлук, ‹m.›

Geschäft eines Taglöhners, opera mercenaria: Па нареди мене у аргатлук[Cit]
416

а̀ргатова̑ње, ‹n.›

das Arbeiten um Tagelohn, das Taglöhnern, operae diurnae locatio. [Cit]
417

а̀ргатовати, тује̑м, ‹v. impf.›

taglöhnern, mercede conduci, laborare: И нареди мене у аргатлук,| Аргатовах три године дана — [Cit]
418

а̀рдо̑в, ардо̀ва, ‹m.›

das Faß, dolium. cf. буре. [види и каца 2]. [Cit]
419

ардо̀вић, ‹m. dim.›

v. ардов. [Cit]
420

а̀ре̑нда, ‹f.›

(у војв.) der Pacht, redemtio, conductio: узео под аренду. cf. [vide] закуп. [Cit]