slavistik-portal
Портал славістики
Das "Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] von Vuk Stefanović Karadžić (†1864), gedruckt 1898 in der 3. Auflage in Beograd [s. Vorwort], wurde im Rahmen des Projektes MultiSlavDict verschriftlicht (über ein mehrstufiges Korrekturverfahren) und in eine Datenbank konvertiert.
| 421 | арѐнда̑тор, ‹m.›der Pächter, redemtor. cf. [vide] закупник. [Cit] |
| 422 | арѐнда̑торов, а, о,des Pächters, redemtoris. [Cit] |
| 423 | арѐнда̑торски̑, ка̑, ко̑,Pächters-, redemtorum. [Cit] |
| 424 | А̀ри̑ље, ‹n.›зидине од великога старога намастира у Србији у нахији Ужичкој на утоку Рзава у Моравицу [сада варошица, у ср. ариљском окр. ужичког; на старом манастир ишту нова црква]. [Cit] |
| 425 | аришта́нац, нца, ‹m.›(у војв.) der Arrestant, qui in custodia est. cf. [vide] хапсеник. [Cit] |
| 426 | а̀риште, ‹n.›(у војв.) Arrest, custodia, [vide хапсана;] cf. хапс, затвор: метнули га у ариште; Нуде се као Грци у ариште. [Cit] |
| 427 | а̀рка,* ‹f.›der Rücken, dorsum (im Kleide). cf. [vide] леђа. [Cit] |
| 428 | арла̀кача, ‹f.›ein lärmend lustiges Frauenzimmer, femina tumultuosa. cf. алакача, алапача. [Cit] |
| 429 | а̀рла̑ње, ‹n.›das Lärmen (der Kinder), tumultuatio. [Cit] |
| 430 | а̀рлати, ла̑м, ‹v. impf.›lärmen, tumultuor. [vide лармати]. [Cit] |
| 431 | а̀рли[*],[силан, силовит, љут 2]: Јер се Вуче арли догодио — [Cit] |
| 432 | арма̀гани,* ‹m. pl.›у пјесмама, vide дар [1]: Љубио сам у мајке једину,| Често сам јој слао армагане:| Двије дибе, четири кадифе,| И два ћурка куном постављена — [Cit] |
| 433 | а̀рмија (cf. рмија), ‹f.›(у Црници) Армија те изјела! рече се масци, и значи: да би цркла. [Cit] |
| 434 | Арна̀утин, ‹m.›vide Арбанас. cf. Гега. [Cit] |
| 435 | Арна̀утинов, а, о,des Arnauten, Albani. [Cit] |
| 436 | арна̀утити, ти̑м, ‹v.› impfzum Arnauten machen, facio esse Albanum. [Cit] |
| 437 | арна̀утити се, ти̑м се, ‹v. r. impf.›ein Arnaut werden, fio Albanus. [Cit] |
| 438 | Арна̀утка, ‹f.›1) Arnautinn, Albana. — 2) [арнаутка] eine Arnautinn (Art langer Flinte), telum albanum [Cit] |
| 439 | Арнау̀тлук,* ‹m.›Арнаутска земља, Albanien, Albania. cf. [vide] Арбанија [1]. [Cit] |
| 440 | арна̀утовац, арна̀уто̑вца, ‹m.›Арнаутски пиштољ, albanesische Pistole, telum minus albanum. [Cit] |
| 441 | арна̀утски̑, ка̑, ко̑,albaneser, albanus. [Cit] |
| 442 | арна̀уће̑ње, ‹n.›Albanesiren, mutatio in Albanum. [Cit] |
| 443 | Арна̀уча̑д, ‹f.›(coll.) junge Arnauten, soboles albana. [Cit] |
| 444 | Арна̀уче, чета, ‹n.›ein Albaneser-Kind, puer albanus. [Cit] |
| 445 | а́рњеви, а́рње̑ва̑, ‹m. pl.›(у војв.) das Dach eines (sonst offenen) Bauernwagens, von Stäben und Rohrmatten darüber, tectum currus rustici. [Cit] |
| 446 | арпака́ша, ‹f.›јечмена каша, die Gerstengrütze, ptisana. cf. [1] каша [1]. [Cit] |
| 447 | арпа̀џик,* ‹m.›eine Art Zwiebel znm Versetzen, ceparum genus [лук са ситним лучицама, које изникну из сјемена црнога лука (allium сера L.), кад се оно посије; cf. сијанац?]. [Cit] |
| 448 | А́рса, ‹m.›(ист.) vide Арсо. [Cit] |
| 449 | А̏рсен,=⦄ ‹m.› Arsenius, Arsenius. [Cit] |
| 450 | А̏рсенија,=⦄ ‹m.› Arsenius, Arsenius. [Cit] |