Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

Das "Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] von Vuk Stefanović Karadžić (†1864), gedruckt 1898 in der 3. Auflage in Beograd [s. Vorwort], wurde im Rahmen des Projektes MultiSlavDict verschriftlicht (über ein mehrstufiges Korrekturverfahren) und in eine Datenbank konvertiert.

?
421

арѐнда̑тор, ‹m.›

der Pächter, redemtor. cf. [vide] закупник. [Cit]
422

арѐнда̑торов, а, о,

des Pächters, redemtoris. [Cit]
423

арѐнда̑торски̑, ка̑, ко̑,

Pächters-, redemtorum. [Cit]
424

А̀ри̑ље, ‹n.›

зидине од великога старога намастира у Србији у нахији Ужичкој на утоку Рзава у Моравицу [сада варошица, у ср. ариљском окр. ужичког; на старом манастир ишту нова црква]. [Cit]
425

аришта́нац, нца, ‹m.›

(у војв.) der Arrestant, qui in custodia est. cf. [vide] хапсеник. [Cit]
426

а̀риште, ‹n.›

(у војв.) Arrest, custodia, [vide хапсана;] cf. хапс, затвор: метнули га у ариште; Нуде се као Грци у ариште. [Cit]
427

а̀рка,* ‹f.›

der Rücken, dorsum (im Kleide). cf. [vide] леђа. [Cit]
428

арла̀кача, ‹f.›

ein lärmend lustiges Frauenzimmer, femina tumultuosa. cf. алакача, алапача. [Cit]
429

а̀рла̑ње, ‹n.›

das Lärmen (der Kinder), tumultuatio. [Cit]
430

а̀рлати, ла̑м, ‹v. impf.›

lärmen, tumultuor. [vide лармати]. [Cit]
431

а̀рли[*],

[силан, силовит, љут 2]: Јер се Вуче арли догодио — [Cit]
432

арма̀гани,* ‹m. pl.›

у пјесмама, vide дар [1]: Љубио сам у мајке једину,| Често сам јој слао армагане:| Двије дибе, четири кадифе,| И два ћурка куном постављена — [Cit]
433

а̀рмија (cf. рмија), ‹f.›

(у Црници) Армија те изјела! рече се масци, и значи: да би цркла. [Cit]
434

Арна̀утин, ‹m.›

vide Арбанас. cf. Гега. [Cit]
435

Арна̀утинов, а, о,

des Arnauten, Albani. [Cit]
436

арна̀утити, ти̑м, ‹v.› impf

zum Arnauten machen, facio esse Albanum. [Cit]
437

арна̀утити се, ти̑м се, ‹v. r. impf.›

ein Arnaut werden, fio Albanus. [Cit]
438

Арна̀утка, ‹f.›

1) Arnautinn, Albana. — 2) [арнаутка] eine Arnautinn (Art langer Flinte), telum albanum [Cit]
439

Арнау̀тлук,* ‹m.›

Арнаутска земља, Albanien, Albania. cf. [vide] Арбанија [1]. [Cit]
440

арна̀утовац, арна̀уто̑вца, ‹m.›

Арнаутски пиштољ, albanesische Pistole, telum minus albanum. [Cit]
441

арна̀утски̑, ка̑, ко̑,

albaneser, albanus. [Cit]
442

арна̀уће̑ње, ‹n.›

Albanesiren, mutatio in Albanum. [Cit]
443

Арна̀уча̑д, ‹f.›

(coll.) junge Arnauten, soboles albana. [Cit]
444

Арна̀уче, чета, ‹n.›

ein Albaneser-Kind, puer albanus. [Cit]
445

а́рњеви, а́рње̑ва̑, ‹m. pl.›

(у војв.) das Dach eines (sonst offenen) Bauernwagens, von Stäben und Rohrmatten darüber, tectum currus rustici. [Cit]
446

арпака́ша, ‹f.›

јечмена каша, die Gerstengrütze, ptisana. cf. [1] каша [1]. [Cit]
447

арпа̀џик,* ‹m.›

eine Art Zwiebel znm Versetzen, ceparum genus [лук са ситним лучицама, које изникну из сјемена црнога лука (allium сера L.), кад се оно посије; cf. сијанац?]. [Cit]
448

А́рса, ‹m.›

(ист.) vide Арсо. [Cit]
449

А̏рсен,

=⦄ ‹m.› Arsenius, Arsenius. [Cit]
450

А̏рсенија,

=⦄ ‹m.› Arsenius, Arsenius. [Cit]