Eintrag | 1) ἤ vel, aut къто видѣ, ли кто слыша; τίς ἴδε, τίς ἤκουσε πώποτε; cloz. I. 929. любѧй отьца ли матерь cloz. I. 87. имѣꙗ ли не имѣꙗ op. 2. 2. 282. ли не вѣсте etc. ἢ οὐκ οἴδατε etc. šiš. 207. иже аще ꙗсть хлѣбь сь ли пиѥть etc. ἤ πίνῃ šiš. 227. 2) ἤ quam лоуче мало приꙗтиѥ съ правьдоѭ ли многа жита съ неправьдоѭ antch. cf. serb. negoli živ. 48. 3) δέ vero кътораа бы (ста) прѣимьника чловѣча рода, каинъ то ли авель; op. 2. 2. 52. 4) a. in interrogatione directa насꙑтишѧ ли сѧ; sup. камо идеши, оть коудоу ли гредеши; πρῦ πορεύῃ καὶ πόϑεν ἔρχῃ; b. in interrogatione indirecta истезаѥмь, ли достоинь поставити се презвитерь εἰ etc. krmč.-mih. 117. вѣдѣти, приѩто ли быстъ прожениѥ ѥго pat.-bulg. есть ли chron. 1. 196. 5) εἰ si възъпьѭ ли зовꙑ, то боѭ сѧ sup. 175. вѣроуете ли вь бога, и вь ме вѣроуете glag потькнѣаше ли се кто, то пауль вьзболѣаше hom.-mih. 131. 6) a. ли - ли aut - aut брань ли вѣньцемъ ли ранамъ вина ѥсть isaak. ли - или: козѫ ли или волъ или птицѫ sup. 87. пооумилъ ли сѧ ѥси или ни: sup. 88. любо ли: жръти любо ли оумирати sup. 80. любо ли поклони сѧ sup. 87. b. in interrogatione нашь ли еси, ли отъ сѫпротивныихъ; men.-bulg. 7) али v. а 8) аште ли: аште ли хоштетъ sup. аште аи ни sup. аще ли, то камениѥмь побиенъ бѫдеть greg.-naz. cf. nestor I. xvii. ѥгда ли; ѥгда же ли sup. 322: abundare videtur post pronomina et adverbia interrogativa по что ли прѣтита; sup. 154. како ли съпевѣдѣ; sup. 201: est vero fortasse pro δέ vero. 9) да ли іn interrogatione да тръпѣниꙗ ли ради измѣноуѥтъ сѧ лице твоѥ; sup. 121. да ли ѥ то христа ради речено; pat. да не жреши ли богомь нашимь; prol.-mart. idem serb da li živ. 98. at nsl. da li etsi rês. 16. 33: ли e либо, аюбо natum videtur (cf. russ. надо e на добѣ): очнымь възрѣниемь или коимь ли (pro любо) начинаниемь sbor.-kir. |