slavistik-portal
Портал славістики
"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.
| 571 | 2. ба́ба[*], ‹m.›(ист.) vide бабо. [Cit] |
| 572 | ба̀баје, ‹f. pl.›(у Мостару) некаке трешње, које се зову и рскавице, Art Kirschen, cerasi genus. [vide рскавац]. cf. руштеви. [Cit] |
| 573 | ба̀бајин, а, о, у пјесми,vide бабов: И изведе ђогу бабајина — [Cit] |
| 574 | ба̀ба̑јко, ‹m.›(понајвише у пјесмама) [hyp. v. бабо; cf. бапко, тајко, тале 1, ћако, ћаћко;] vide бабо [1]: Мој бабајко, не слушам те стари — Камо, Раде, мој мили бабајко — [Cit] |
| 575 | ба̀ба̑јков, а, о,vide бабов: Видиш, брате, токе бабајкове — [Cit] |
| 576 | ба́бак, ба́пка, ‹m.›на косишту онај дршчић што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему зове се руцељ), die Sensengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae. [Cit] |
| 577 | Ба̀бака̑ј, Ба̀бакаја, ‹m.›у Дунаву велика стијена више Голупца. [Cit] |
| 578 | ба̏ба клѝсара, ‹f.›баба што мијеси поскурице, die Frau, die das Communionbrod für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. [Cit] |
| 579 | ба̏ба ко̀ризма, ‹f.›(у Рисну) на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, носећи на рамену седам штапова и за собом вукући комостре (вериге) иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „бу! бу! бу!“ и ово се зове баба коризма, којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела, говорећи им и послије онога дана кад би које заискало мрса: „ено бабе коризме са штаповима под тиглама“ (на тавану)! Седам штапова бабе коризме значе седам недјеља часнога поста, за то кад једна недјеља прође говори се дјеци: „бацила баба коризма један штап,“ или: „испаде баби зуб.“ Тако и кад прође друга недјеља, и т. д. [cf. ђедови]. — Бабом коризмом плаше и мале преље и плетиље, као у Земуну гвозден-зубом. [cf. баба руга], [Cit] |
| 580 | ба̏ба ру́га, ‹f.›(у Паштр.) њом плаше дјецу кад често ишту круха: немој искати круха, убиће те баба руга! [cf. гвозден-зуба, баба коризма]. [Cit] |
| 581 | ба́бац, ба́пца, ‹m.›(у Сријему) крупан орах, Art größter Nüsse, nucis majoris genus [iuglans regia L. var.]. [Cit] |
| 582 | ба̑бе, ‹f.›(у Дубр.) der Sonnenkäfer, [rhizotrogus aestivus Ol.?]. cf. [vide] мара [2]. Дјевојке је узму на прст, па говоре: „вјери ме, бабе!“ као у Србији: „кажи, Маро, откуда ће сватови доћи.“ [Cit] |
| 583 | бабѐтина, ‹f.›augm. v. [1]ба̏ба [2; cf. бабускара, бабурина 1]. [Cit] |
| 584 | 1. ба̏бин, а, о,der [1] ба̏ба gehörig, τῆς ба̏ба. [Cit] |
| 585 | 2. ба́бин, а, о, (ист.)vide бабов. [Cit] |
| 586 | ба̏бина ду̀шица, ‹f.›eine Pflanze, herbae genus. [vide мајкина душица]. [Cit] |
| 587 | ба̏бина жи̏ла, ‹f.›(у Паштр.) eine Pflanze [Storchschnabel], herbae genus [geranium molle L.]. [Cit] |
| 588 | ба̏бина ру̏па, ‹f.›die Genickhöhle, cavum cervicis. [Cit] |
| 589 | [бабин витар, ‹m.›(зап.) vide 1 вечерин.] [Cit] |
| 590 | Ба̏бин Дро̏б, ‹m.›брдо у нахији Биоградској код Ресника [у срсзу врачарском округа подунавског], Name eines Berges, nomen montis. [Cit] |
| 591 | Ба̏бин Ду̑б, ‹m.›мјесто, и сад на њему крчма, у равноме Котару од Задра к југоистоку око једнога сахата далеко; кажу да је донде било Турско, док није Јанковић Стојан истјерао Турке из Котара. [Cit] |
| 592 | ба̏бине, ба̏би̑на̑, ‹f. pl.›(у Сријему гдјекоји говоре бабиње) 1) das Wochenbett, puerperium. — 2) der Wochenbesuch, salutatio puerperae. Код Срба трају бабине обично седам дапа. За тијех седам дана долазе дању жене набабине (и доносе част — н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д. — и дјетету дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу сусједи и сусједе, познаници и познанице, те чувајубабине, т. ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарају се и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуван“ — имају обичај рећи ономе који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспати: јер други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогод (какав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. На бабинама пјевају свакојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п. Ој на делу на голему боб се зелени,| А ко га је посејао те се зелени?| Мирко1) га је посејао те се зелени, Ружа2) га се назобала, срце је боли — Колалом лалом ко му отац беше?| Колалом лалом та3) му отац беше.| Колалом лалом ко му деда беша? и т. д. — Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). [Cit] |
| 593 | ба̏бине ру̑би, ‹f. pl.›(у Ц. г.) vide тучин дан. [Cit] |
| 594 | ба̏бини дни̏, ‹m. pl.›vide бабини укови. [Cit] |
| 595 | ба̏бини зу̑би, ‹m. pl.›(у Дубр.) некака трава, eine Art Pflanze, herbae genus [tribulus terrestris L.]. [Cit] |
| 596 | ба̏бини ја̑рци,=⦄ ‹m. pl.› оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. [Cit] |
| 597 | ба̏бини ко̏злићи,=⦄ ‹m. pl.› оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. [Cit] |
| 598 | ба̏бини по̀зајмени̑ци,=⦄ ‹m. pl.› оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. [Cit] |
| 599 | ба̏бини у̏кови,=⦄ ‹m. pl.› оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. [Cit] |
| 600 | ба̏бин ко̏ко̑т, ‹m.›(у Ц г.) некака тица колико кос (кукавичји коњиц?), Art Vogel, avis genus. [vide пупавац]. [Cit] |