Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

?
571

2. ба́ба[*], ‹m.›

(ист.) vide бабо. [Cit]
572

ба̀баје, ‹f. pl.›

(у Мостару) некаке трешње, које се зову и рскавице, Art Kirschen, cerasi genus. [vide рскавац]. cf. руштеви. [Cit]
573

ба̀бајин, а, о, у пјесми,

vide бабов: И изведе ђогу бабајина[Cit]
574

ба̀ба̑јко, ‹m.›

(понајвише у пјесмама) [hyp. v. бабо; cf. бапко, тајко, тале 1, ћако, ћаћко;] vide бабо [1]: Мој бабајко, не слушам те стари — Камо, Раде, мој мили бабајко[Cit]
575

ба̀ба̑јков, а, о,

vide бабов: Видиш, брате, токе бабајкове[Cit]
576

ба́бак, ба́пка, ‹m.›

на косишту онај дршчић што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему зове се руцељ), die Sensengriffe, capuli in manubrio falcis foenariae. [Cit]
577

Ба̀бака̑ј, Ба̀бакаја, ‹m.›

у Дунаву велика стијена више Голупца. [Cit]
578

ба̏ба клѝсара, ‹f.›

баба што мијеси поскурице, die Frau, die das Communionbrod für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. [Cit]
579

ба̏ба ко̀ризма, ‹f.›

(у Рисну) на чисти понедјељник обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, носећи на рамену седам штапова и за собом вукући комостре (вериге) иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „бу! бу! бу!“ и ово се зове баба коризма, којом жене плаше дјецу да не ишту мрсна јела, говорећи им и послије онога дана кад би које заискало мрса: „ено бабе коризме са штаповима под тиглама“ (на тавану)! Седам штапова бабе коризме значе седам недјеља часнога поста, за то кад једна недјеља прође говори се дјеци: „бацила баба коризма један штап,“ или: „испаде баби зуб.“ Тако и кад прође друга недјеља, и т. д. [cf. ђедови]. — Бабом коризмом плаше и мале преље и плетиље, као у Земуну гвозден-зубом. [cf. баба руга], [Cit]
580

ба̏ба ру́га, ‹f.›

(у Паштр.) њом плаше дјецу кад често ишту круха: немој искати круха, убиће те баба руга! [cf. гвозден-зуба, баба коризма]. [Cit]
581

ба́бац, ба́пца, ‹m.›

(у Сријему) крупан орах, Art größter Nüsse, nucis majoris genus [iuglans regia L. var.]. [Cit]
582

ба̑бе, ‹f.›

(у Дубр.) der Sonnenkäfer, [rhizotrogus aestivus Ol.?]. cf. [vide] мара [2]. Дјевојке је узму на прст, па говоре: „вјери ме, бабе!“ као у Србији: „кажи, Маро, откуда ће сватови доћи.“ [Cit]
583

бабѐтина, ‹f.›

augm. v. [1]ба̏ба [2; cf. бабускара, бабурина 1]. [Cit]
584

1. ба̏бин, а, о,

der [1] ба̏ба gehörig, τῆς ба̏ба. [Cit]
585

2. ба́бин, а, о, (ист.)

vide бабов. [Cit]
586

ба̏бина ду̀шица, ‹f.›

eine Pflanze, herbae genus. [vide мајкина душица]. [Cit]
587

ба̏бина жи̏ла, ‹f.›

(у Паштр.) eine Pflanze [Storchschnabel], herbae genus [geranium molle L.]. [Cit]
588

ба̏бина ру̏па, ‹f.›

die Genickhöhle, cavum cervicis. [Cit]
589

[бабин витар, ‹m.›

(зап.) vide 1 вечерин.] [Cit]
590

Ба̏бин Дро̏б, ‹m.›

брдо у нахији Биоградској код Ресника [у срсзу врачарском округа подунавског], Name eines Berges, nomen montis. [Cit]
591

Ба̏бин Ду̑б, ‹m.›

мјесто, и сад на њему крчма, у равноме Котару од Задра к југоистоку око једнога сахата далеко; кажу да је донде било Турско, док није Јанковић Стојан истјерао Турке из Котара. [Cit]
592

ба̏бине, ба̏би̑на̑, ‹f. pl.›

(у Сријему гдјекоји говоре бабиње) 1) das Wochenbett, puerperium. — 2) der Wochenbesuch, salutatio puerperae. Код Срба трају бабине обично седам дапа. За тијех седам дана долазе дању жене набабине (и доносе част — н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д. — и дјетету дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу сусједи и сусједе, познаници и познанице, те чувајубабине, т. ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарају се и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуван“ — имају обичај рећи ономе који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспати: јер други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогод (какав дроњак, или читаво ћебе) за хаљине. На бабинама пјевају свакојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п. Ој на делу на голему боб се зелени,| А ко га је посејао те се зелени?| Мирко1) га је посејао те се зелени, Ружа2) га се назобала, срце је боли — Колалом лалом ко му отац беше?| Колалом лалом та3) му отац беше.| Колалом лалом ко му деда беша? и т. д. — Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). [Cit]
593

ба̏бине ру̑би, ‹f. pl.›

(у Ц. г.) vide тучин дан. [Cit]
594

ба̏бини дни̏, ‹m. pl.›

vide бабини укови. [Cit]
595

ба̏бини зу̑би, ‹m. pl.›

(у Дубр.) некака трава, eine Art Pflanze, herbae genus [tribulus terrestris L.]. [Cit]
596

ба̏бини ја̑рци,

=⦄ ‹m. pl.› оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. [Cit]
597

ба̏бини ко̏злићи,

=⦄ ‹m. pl.› оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. [Cit]
598

ба̏бини по̀зајмени̑ци,

=⦄ ‹m. pl.› оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. [Cit]
599

ба̏бини у̏кови,

=⦄ ‹m. pl.› оно вријеме кад на свршетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани, etwa Märzschnee, nix cadens mense martio. Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње. [cf. бабини дни, вељача 2]. [Cit]
600

ба̏бин ко̏ко̑т, ‹m.›

(у Ц г.) некака тица колико кос (кукавичји коњиц?), Art Vogel, avis genus. [vide пупавац]. [Cit]