Портал славістики


[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

IDkardz_14191
Lemma

једо̀гоња (cf. вједогоња), ‹m.› [srp]

Entry[cf. здуха, здухач 1, видовит, стухаћ (стуаћ)] (у Рисну) човјек из којега у сну изиђе дух (од прилике као из вјештица). Оваки духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, н. п. Бокески с Неаполитанскима, па који надвладају они род од љетине привуку на своју земљу; они и онако ломе горе и ваљају велико камење. Кад умре човјек за којега се мисли да је једогоња, ударе му глогово трње под нокте и ножем црнијех кора испресијецају жиле испод кољена, да не би могао излазити из гроба (као вампир). — Јак као једогоња. [cf. вукодлак].
PositionLexiconSGL (Srpski rječnik [Lexicon serbico-germanico-latinum] / Vuk Stefanović Karadžić. Beograd, 1898), p. 260, cf. Bild
PURL[Citation]

More like this:

видо̀вит, а, о,, LexiconSGL, p. 62
вједо̀гоња, ‹m.›, LexiconSGL, p. 68
тѐнац, нца, [тењац] ‹m.›, LexiconSGL, p. 759
сту̀ха̑ћ, стуха́ћа, [стуаћ] ‹m.›, LexiconSGL, p. 745
зду̀ха̑ч, здуха́ча, ‹m.›, LexiconSGL, p. 216
зду̏ха, ‹f.›, LexiconSGL, p. 216
[вједовит, а, о,, LexiconSGL, p. 67