Портал славістики

[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

IDkardz_11872
Lemma

зло̏гу̑к, ‹m.› [srp]

Entryзлослут, т. ј. онај који све зло слути и говори, der Unglücksprophet, vates mali. [cf. злослут, злослутник]. Некакав Босански спахија, који је имао у своме селу таковог злогука, спреми се на ћабу, али прије него пође, дозове злогука к себи, па му рече: „Злогуче! ја полазим у име Бога на аџилук, него ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса.“ — „Добро, господару,“ одговори злогук, „али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо?“
PositionLexiconSGL (Srpski rječnik [Lexicon serbico-germanico-latinum] / Vuk Stefanović Karadžić. Beograd, 1898), p. 220, cf. Bild
PURL[Citation]

More like this:

слу̀то̑в, слуто̀ва,, LexiconSGL, p. 715
зло̀слутница, ‹f.›, LexiconSGL, p. 220
зло̀слутан, тна, тно,, LexiconSGL, p. 220
зло̀слутни̑к, ‹m.›, LexiconSGL, p. 220
зло̏слу̑т, ‹m.›, LexiconSGL, p. 220
зло̀гласница, ‹f.›, LexiconSGL, p. 220
ја̏дан, дна, дно,, LexiconSGL, p. 254