Портал славістики

[root][dicthub]

"Lexicon serbico-germanico-latinum" [Srpski rječnik] von Vuk S. Karadžić, 1898 (LexiconSGL)

"Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima" [Lexicon serbico-germanico-latinum] by Vuk Stefanović Karadžić printed 1898 in Beograd [s. preface] was transcribed (via multi-stage proofreading process) and converted into the database within the project MultiSlavDict.

IDkardz_05337
Lemma

госпо̀дин, ‹m.› [srp]

Entryder Herr, dominus. У Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у говору му кажу: „честити пашо!“), владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „оче игумне!“), проту и учитеља (и жене гдјекога дјетића у кући: свекра или дјевера [vide златоје] зову господином; а у Сријему и у осталијем Њемачкијем државама господин значи оно што је у Србији за времена Карађорђијева значио господар.
PositionLexiconSGL (Srpski rječnik [Lexicon serbico-germanico-latinum] / Vuk Stefanović Karadžić. Beograd, 1898), p. 99, cf. Bild
PURL[Citation]

More like this:

Гра̀чаница, ‹f.›, LexiconSGL, p. 103
ми̑р, ми́ра, ‹m.›, LexiconSGL, p. 371
го̏спо̀ђа, (у Дубр. госпо̀ђа), ‹f.›, LexiconSGL, p. 100
Го̏спо̑д (Бог), Го̏спода, ‹m.›, LexiconSGL, p. 99
Вѐзе̑нта, ‹f.›, LexiconSGL, p. 58
во̏јевода, ‹m.›, LexiconSGL, p. 73
го̏спојин, а, о,, LexiconSGL, p. 100